• 2018-12-17

„Call to Europe in the Western Balkans“

Međunarodna konferencija „Call to Europe in the Western Balkans“ održana je 17. decembra 2018. godine u Beogradu uz učešće više od 60 predstavnika organizacija civilnog društva, analitičara, političara i novinara iz Srbije, zemalja u regionu i Evropske unije. 

Konferenciju su organizovali Fondacija Centar za demokratiju, Fondacija za evropske progresivne studije (FEPS) iz Brisela, Međunarodni centar Olof Palme iz Švedske, a u saradnji sa Fondacijom Žan Žores iz Francuske i Fondacijom za razvoj parlamenta. Iz serijala konferencija Call to Europe koje FEPS organizuje širom Evrope ovo je prva konferencija koja se održava na Zapadnom Balkanu. 

Konferenciju su otvorili Nataša Vučković, generalni sekretar Fondacije Centar za demokratiju, Šarlot Bilingem, izvršna savetnica Fondacije za evropske progresivne studije i Danilo Milić, nacionalni koordinator Međunarodnog centra Olof Palme. 

Nataša Vučković je istakla da „mnoga pitanja na Balkanu još uvek ostaju otvorena – Beograd i Priština još nisu postigli sporazum, ustavne promene u Makedoniji još uvek nisu završene, politička kriza u Bosni i Hercegovini... Demokratski deficit u našim zemljama postaje sve izraženiji, u sigurnom hodu ka autoritarnoj vlasti, u kojoj su demokratske procedure zarobljene i zloupotrebljene tiranijom većine u ključnim institucijama, pre svega u parlamentu. Demokratija, vladavina prava i borba protiv korupcije više su deklaracija, nego vrednosti, zadaci i rezultati vidljivi u praksi. Društva su suočena sa visokom nezaposlenošću, nedostatkom perspektive za mlade, rapidnim starenjem stanovništva, odlaskom ogromnog broja ne samo visoko obrazovanih stručnjaka, nego i onih sa srednjim obrazovanjem čime se prazne redovi brojnih profesija. Rastuća socijalna nejednakost, ogromne razlike u razvijenosti između najvećih gradova i unutrašnjosti zemlje... - samo su neki od ozbiljnih pokazatelja naše stvarnosti, kako na nivou države, tako i na nivou društva. Kreiranje kriza postaje metod vladavine i upravljanja državom, ali i odnosima u regionu, stvaraju širok osećaj straha“.

Govoreći o neophodnosti nastavka reformi u okviru dostignutih platformi saradnje sa EU, Vučković je istakla da je „neophodno da aktiviramo, motivišemo i uključimo što veći broj građana u odbranu demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Neophodno je da odbijamo rastuće pretnje populizma koji obećava laka i brza rešenja za složene probleme. Neophodno je da odbranimo evropske vrednosti koje smo počeli da utemeljujemo posle perioda ratova i sukoba“. Zaključila je da kod nas mnogi političari sa neskrivenim zadovoljstvom govore o problemima unutar EU, a da odbijaju da vide sa koliko posvećenosti se mnoge organizacije, institucije i pojedinci bore za očuvanje evropskog projekta. 

Šarlot Bilingem pozdravila je inicijativu da se ovaj tip konferencije održi u zemlji Zapadnog Balkana i navela da je ovo odličan način da se čuje i glas drugih van Brisela. Bilingem je zaključila da se izazovi za predstavničku demokratiju, poput porasta populizma i nacionalizma, šire Evropom i istakla da živimo u vreme promena kojima je potrebno da se prilagodimo. Danilo Milić, u svom uvodnom obraćanju osvrnuo se na stanje u Švedskoj i ukazao na činjenicu da su desničarski populisti u usponu i da je svetski levičarski pogled na svet u opasnosti.  

Evropski izbori i Zapadni Balkan 

Prva panel diskusija „Evropski izbori i Zapadni Balkan“ bila je posvećena analizi mogućih ishoda izbora za Evropski parlament 2019. godine i na koji način će novi saziv Parlamenta uticati na stavove prema Zapadnom Balkanu i na dinamiku evropskih integracija odnosno na politiku proširenja EU. Na panelu su govorili Sebastijan Grikurt, politički savetnik u Fondaciji Žan Žores, dr Vesna Pusić, poslanica u Saboru i bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske, Boško Jakšić, analitičar i novinar Politike i Natan Albahari, programski menadžer Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC Fond. 

„U Zapadnoj Evropi, imamo političku nestabilnost. Zaboravili smo da ne može postojati socijalna politika koja se oslanja na levicu i desnicu istovremeno“, rekao je Sebastijan Grikurt, politički savetnik u Fondaciji Žan Žores. „Na Zapadnom Balkanu imamo lidere koji se klade na kraj Evropske unije kako bi mogli da zadrže vlast, odnosno svoje vladajuće poluge“, dodao je Grikurt. 

Dr Vesna Pusić, poslanica u Saboru i bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske, istakla je da je trenutno najveća podrška Evropske unije u Velikoj Britaniji. „Tek kada shvatite šta gubite onda to najviše želite“, rekla je Pusić i dodala da se strah u politici vratio na velika vrata. Izbori za Evropski parlament 2019. godine pokazuju da trenutno u Evropi postoji samo jedna internacionala koja se povezuje, a to je ekstremna desnica. „Oni imaju jasan i eksplicitan cilj – ubaciti veliki broj populista u Evropski parlament“, zaključila je Pusić. Ona smatra da su današnje generacije Evropu nasledile i da nije pronađen adekvatan način da im se ona približi. 

Analitičar i novinar Politike Boško Jakšić je istakao da postoji trend da populisti dobijaju izbore. „Vidimo da se njihov broj povećava, što može zbuniti Zapadni Balkan koji ima tradiciju da bira autoritarne i nacionalističke lidere. 

„Srbija proteklih godina ima tendenciju sve manjeg usklađivanja svoje spoljne politike sa Evropskom unijom i to dovodi do skepticizma u Evropskom parlamentu. Ako Srbija ne prikaže proaktivniji pristup ka Evropskoj uniji, poglavlje 31 će biti problematično u budućnosti“, ističe Natan Albahari, programski menadžer Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC Fond.  

Kriza demokratije kao zajednički problem 

Drugi panel pod nazivom „Pretnje i izazovi za demokratiju kao zajedničko pitanje“, imao je za temu liberalnu demokratiju, koja je temelj Evropske unije, njenim pretnjama, načinima uključivanja građana u odbrani demokratije. Govornici na ovom panelu bili su dr Milorad Pupovac, Hrvatski poslanik, prof. dr Dragoljub Mićunović, poslanik u Skupštini Srbije, prof. Eralda Čani, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Tirani i donedavna savetnica u kabinetu premijera Rame, Svetlana Vuković, savetnica za međunarodnu saradnju Demokratske partije socijalista Crne Gore i Andrej Ivanji, novinar nedeljnika Vreme. 

O demokratiji se priča i kada je prisutna i kada je nema. „Kada je nema ona živi u uspomenama, a to znači da će se dići. Ona je propadala ne zato što nema snage, već zato što nije imala prijatelja“, rekao je prof. dr Dragoljub Mićunović, poslanik u Skupštini Srbije. Parlament, pravosudni sistem i javno mnjenje su tri stuba demokratije koji se devalviraju i ruše u trenutnom sistemu. Kada se sva tri stuba sruše, demokratija ne može da diše i nastaje tiranija. 

Svetlana Vuković, savetnica za međunarodnu saradnju Demokratske partije socijalista Crne Gore, smatra da je socijalna demokratija i dalje prisutna u Evropi, a naročito u Crnoj Gori gde su građani jasno glasali za ovu opciju. „Ja se ne slažem sa ocenom da je Crna Gora zarobljena država. Građani su ti koji daju svoj sud na izborima. Sigurno postoji korupcija na raznim nivoima, ali radimo na tome“, istakla je Vuković. 

„Jake institucije su važne za stabilnost i implementaciju politika – one su tu zbog javnog interesa, a ne privatnog. Javni interes ne treba da bude samo briga jednog čoveka“, rekla je Eralda Čani, dodavši da se na Zapadnom Balkanu sve više privatni interes prikazuje kroz javni interes. 

Andrej Ivanji je na samom početku svog izlaganja istakao da se „Evropska unija raspada pred našim očima“. „Ja sam Evropejac, ali sam potpuno razočaran u Evropsku uniju, jer je izneverila očekivanja. Koja je poruka Evropske unije kada Vučića tapše po ramenu samo da bi rešio pitanje Kosova ili kada je dozvolila stavljanje bodljikavih žica na svojim granicama?“, rekao je Ivanji.  

Socijalna dimenzija evropskih reformi na Zapadnom Balkanu 

Treći panel naslovljen „Socijalna dimenzija evropskih integracija na ZB u svetlu pokušaja socijalizacije Evropskog semestra“ bavio se socijalnim aspektom evropskih integracija i procenama uticaja reformi Evropske unije. Panelisti su bili Ivan Sekulović, savetnik za javne politike iz Fondacije Centar za demokratiju, Sonja Lokar, bivša izvršna direktorka Centralno i istočno evropske mreže za rodnu ravnopravnost, Katica Janeva, direktorka kancelarije ALDA-Skopje i Ivan Vujović, član predsedništva Socijaldemokratske partije Crne Gore. 

Sonja Lokar je rekla da “kada se Evropa nađe u krizi, onda nastupe mere štednje koje najteže pogađaju najsiromašnije slojeve i srednju klasu. Vreme prosperiteta nastupa obično kada se otplate dugovi, a između ova dva perioda obično se javljaju socijalne tenzije”. 

„Danas u Evropskoj uniji govorimo o zamoru proširenja, a na Zapadnom Balkanu govorimo o zamoru od evropskih reformi. U tom smislu nam je potreban novi instrument za komuniciranje i razmene iskustva između građana i civilnog društva“, rekla je Katica Janeva. Ona je istakla značaj uključenosti građana i lokalnih vlasti u proces evropskih integracija. 

„Mantra o ekonomskom rastu se papagajski ponavlja širom Evrope“, kaže Ivan Vujović, član predsedništva Socijaldemokratske partije Crne Gore, ali on takođe smatra da to ne utiče na život prosečnog građanina. Dodao je i da sve vladajuće strukture sva pitanja o kojima se govorilo na konferenciji „stavljaju u potpuno drugi kolosek i van fokusa javnosti“. 

Ivan Sekulović se osvrnuo na radnička prava u Srbiji, istakavši da skorašnji izveštaji ukazuju na nizak nivo socijalne pravde, jer mnogi zakoni koji se usvajaju nastaju kao inicijativa poslodavaca, a ne radnika. Ivan Sekulović je govorio i o nedavno pokrenutoj Platformi protiv jeftinog rada koju je pokrenuo FCD i pozvao prisutne da joj se pridruže, a predložio je i da se Platforma podigne na regionalni nivo. 

Panele su moderirale novinarka RTV Vojvodina Ljubica Gojgić, i programska koordinatora ASB-a u Srbiji Bojana Ružić. 

Fondacija Centar za demokratiju

Pogledajte galeriju fotografija sa konferencije „Call to Europe in the Western Balkans“