• 31. maj 2018.
• |  Beograd

Socijalno preduzetništvo – novi vid zapošljavanja u Srbiji

Debata „Socijalno preduzetništvo – novi vid zapošljavanja u Srbiji“ održana je u četvrtak, 31. maja 2018. godine u Medija centru u Beogradu

Država ne prepoznaje značaj socijalnih preduzeća 

Država ne prepoznaje značaj socijalnih preduzeća za zajednicu, na šta ukazuje činjenica da u Srbiji postoji svega četiri stotine ovakvih firmi, rečeno je na debati „Socijalno preduzetništvo – novi vid zapošljavanja u Srbiji“. 

Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert Fondacija organizovali su razgovore na temu socijalnog preduzetništva iz perspektive održivog razvoja, kako bi dali odgovore na pitanja koliko on može biti značajan za uključivanje osetljivih društvenih grupa na tržište rada i povećanje socijalne kohezije. 

„Ova tema nije popularna. Socijalno preduzetništvo se zasniva na ekonomskom razvoju, što je značajna komponenta ovakvog vida poslovanja“, kazala je Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju. 

Zamenica generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji Dina Rakin navela je da su prva preduzeća ovog tipa u Srbiji osnovana još devedesetih godina od strane izbeglica, kako bi se lakše prilagodili novonastalim životnim okolnostima. 

„Socijalno preduzetništvo je prostor u kojem se može praktikovati demokratija. Srbija ne radi aktivno na promociji ovakvog poslovanja, stoga ono ima udela u svega 0,2 odsto ukupnog BDP-a i zapošljava samo 0,6 procenata raspoložive radne snage“, kazala je Rakin, dodajući da su ovoj zemlji potrebne senzibilisane institucije koje će pružati podršku ljudima ukoliko se odluče da na ovaj način realizuju svoje biznis ideje. 

„Potrebno je što pre otvoriti javnu raspravu o socijalnim preduzećima i razmotriti sve raspoložive vidove podrške. Pristup finansijama za ovakav oblik poslovanja je prilično ograničen“, kazala je ona, naglašavajući da su u toku svetske ekonomske krize jedino preduzeća ovog tipa ostvarivala kontinuirani rast. 

„Zato je važna promocija. U Evropi se posebna pažnja pridaje razvijanju mehanizama kojim bi se socijalna preduzeća umrežila između sebe i na taj način postala održiva“, zaključuje Dina Rakin. 

Igor Kojčić iz Udruženja građana Inicijativa za razvoj i saradnju, smatra da je veoma važno da preduzeća sa socijalnom komponentom imaju svoj cilj. 

„Njihovo pokretanje podrazumeva korišćenje biznisa kako bi se pomoglo ugroženim društvenim grupama, naročito prilikom zapošljavanja. Tržišna održivost je veoma važna, jer se na taj način ostvaruje jedan viši cilj, a to je pomoć pri rešavanju ozbiljnih društvenih pitanja. Prema tome, socijalna preduzeća jesu profitabilna i ona, značajno, mogu doprineti socioekonomskom razvoju“, rekao je Kojčić. 

On je ukazao na poteškoće sa kojima se susreću ljudi prilikom pokretanja ove vrste biznisa, a kao najznačajniji je naveo taj što država socijalna preduzeća tretira isključivo kroz koncept zapošljavanja. 

„Problem je, takođe, što je država nadležnost za ovo pitanje prepustila Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a ne Ministarstvu privrede. Imate neverovatno motivisane ljude, koji svojim radom u lokalnoj zajednici doprinose prevazilaženju brojnih nejednakosti. Zato mislim da ovakva vrsta investicije, ukoliko se multiplikuje i ukoliko država prepozna njen značaj, može višestruko da koristi čitavoj zajednici.“ 

Pročitajte najznačajnije preporuke i zaključke sa debate „Socijalno preduzetništvo – novi vid zapošljavanja u Srbiji“

Izvor: Medija centar 

Preporučujemo da pročitate i intervju sa Dinom Rakin na temu socijalnog preduzetništva