• 20. februar 2019.
• |  Beograd

Tribina povodom Svetskog dana socijalne pravde

Srbiji će, ovim tempom, biti potrebno 40 godina da iskoreni siromaštvo 

Srbija je zemlja društvene nejednakosti i ovim tempom biće potrebno 40 godina da u njoj bude iskorenjeno siromaštvo, rečeno je na tribini "Pravda se ne dobija na poklon, ona se osvaja". 

Predstavnik Fondacije Centar za demokratiju Ivan Sekulović izjavio je da se Svetski dan socijalne pravde obeležava pod sloganom "Ako želite mir i razvoj, radite za socijalnu pravdu".

"Sve međunarodne institucije nas opominju da ne radimo dovoljno, ne samo ova vlast, nego i prethodne, da iskorenimo siromaštvo", rekao je Sekulović.

On je kazao da su svi rokovi za usvajanje socijalnih strategija u Srbiji istekli, ali ni opozicija se, prema njegovom mišljenju, ne može pohvaliti brigom za socijalnu pravdu.

"U Sporazumu sa narodom pred kraj se provukla tačka o uspostavljanju socijalnog dijaloga", rekao je on i dodao da jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas više govori o siromaštvu u Srbiji i deklariše se kao socijal-demokrata. 

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković kazao je da bez pristojnog i dostojanstvenog rada nema mogućnosti za socijalno pravedno društvo.

"Ukoliko hoćete da ostvarite svoja socijalna i ekonomska prava, nećete to moći ako nemate otvorene medije, autonomno pravosuđe i izborni sistem koji omogućuje da ljudi sa integritetom sede u Vladi", naveo je Stojiljković.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kazao je da je za 11 godina stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji smanjena sa 8,8 na 7,2.

"Ako premijerka stvarno misli da smo mi gotovo iskorenili siromaštvo, da li je svesna da ovim tempom nama treba još 40 godina da apsolutno iskorenimo siromaštvo", ocenio je Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, za godinu dana stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 25,9 na 25,7.

"Prećutala je da je 2014. godine ta stopa bila 25 odsto, pa je u međuvremenu porasla i, gle čuda, to se poklapa sa početkom programa fiskalne konsolidacije, smanjenja plata i penzija", rekao je Ćulibrk.

Ćulibrk je dodao da je odnos zarada onih koji primaju najveće i najmanje plate jedan prema 9,7, što je najveća socijalna nejednakost u Evropi.

"Što se naši zvaničnici više hvale novim otvorenim radnim mestima, prosečne plate su manje, jer u tim fabrikama se zapošljavaju ljudi koji po pravilu primaju minimalac i nikad nismo uspeli da saznamo kolike su plate stvarno zaposlenih u firmama koje je država častila našim parama", kazao je on.

Tribinu na temu „Svetski dan socijalne pravde: SOCIJALNA PRAVDA U SUSRET 8. MARTU”, povodom obeležavanja Međunarodnog dana socijalne pravde, organizovali su Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, u saradnji sa redakcijom nedeljnika NIN. 

Izvor: Medija centar, Beta