• 25. oktobar 2021.

Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021 (FOTO, VIDEO)

Fondacija Centar za demokratiju i Centar savremene politike organizovali su 25. oktobra 2021. godine „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021“.

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu objavljen je 19. oktobra u Strazburu. Tom prilikom je komesar za proširenje Oliver Varhelji pozvao na otvaranje dva nova klastera u pregovaračkom procesu sa Srbijom, dok su vlasti u Beogradu ocenile izveštaj kao jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina. Da li je to zaista tako, kakve se ocene mogu naći unutar izveštaja i kakve mogu biti njegove posledice bile su najvažnije teme Javnog čitanja, na kome su predstavljeni najvažniji nalazi iz izveštaja iz različitih oblasti i diskutovalo o njegovom značaju za nastavak procesa evropskih integracija Srbije. 

U diskusiji su učestvovali: Mateja Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Kori Udovički, predsednica upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike. 

Mateja Norčić Štamcar (zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji) ocenila je da je Vlada Srbije dala prioritet reformama u oblasti evrointegracija i ispunila ranije preuzete obaveze u oblastima oporezivanja i energetike, zbog čega je, prema njenim rečima, Evropska komisija dala preporuku za otvaranje klastera tri i četiri. Srbija treba da produbi reforme u oblasti nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, da procesuira ratne zločine, kao i da normalizuje odnose sa Kosovom, od čega će zavisiti i brzina odvijanja pristupnih pregovora. Ključna reč je implementacija, poručila je Štamcar i podsetila da će konačnu reč o otvaranju klastera dati države članice EU.

Nataša Vučković (izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju) je naglasila da je Izveštaj Evropske komisije zapravo opis zemlje u kojoj živimo, napredak u mnogim oblastima je vrlo mali, odnosno ograničen kao što to kaže EK. Čini se da je Evropska komisija želela da pruži Vladi podsticaj da se zadrži na evropskom putu, mi kao OCD koje predstavljaju građane koji žele Srbiju u EU to pozdravljamo, interes građana Srbije je da klasteri budu otvoreni. Izveštaj EK je vrlo kritičan, glavne tačke su da nema borbe protiv korupcije, opšta slabost institucija, primena zakona je slaba, postoji ekonomski napredak ali uz veliki rizik od korupcije, vrlo visoki procenti siromaštva, posebno osetljivih grupa.

Nemanja Todorović Štiplija (izvršni direktor Centra savremene politike) je podsetio da se javnost povodom izveštaja Evropske komisije svrstala na dve strane – jednu koja je naglasak stavila na preporuku o otvaranju klastera i drugu koja je izveštaj čitala kritički. Na kraju nas je ona druga strana optuživala da ne podržavamo evropski put Srbije – a mi koji kritički posmatramo dokument treba da ukažemo na oblasti u kojima Srbija treba mnogo više da uradi kako bi postala članica Evropske unije. Vlast treba da pokaže zainteresovanost i otvori dijalog o problemima o kojima se govori u dokumentu.

Jovana Spremo (savetnica za pitanja procesa EU integracija, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM) smatra da je Izveštaj EK dobro opisao stanje u Srbiji, iako su jezik izveštaja i sama ocena blaži nego u prethodnom izveštaju. Razlog je u tome što Evropska komisija kada procenjuje stanje vladavine prava gleda na tri faze – sam zakonodavni proces, odnosno način na koji se zakoni usvajaju, zatim se gleda kvalitet tih zakona, i implementacija, koja je po nama veoma značajna. Dakle, uprkos brojnim procesima izrade pravnih akata i dalje manjka primena zakona, a ujedno postoji i nedemokratska atmosfera pritisaka na sve koji pokušavaju da rade u javnom interesu građana – bilo da je reč o pravosuđu, medijima ili aktivistima.

Vladimir Međak (potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji) je istakao da ne zna odakle dolazi „napad pozitivnosti“ u komentarima na Izveštaj, sem iz preporuke da se otvore dva klastera, i podsetio da je Srbija od 2015. u svega šest poglavlja napravila pomak za jednu stepenicu na gore. Istovremeno, beleži se pad na listama koje mere stanje demokratije i slobode medija. To je pitanje forme i suštine reformi, a mislim da smo mi negde na ivici dokle forma može da vas dovede. U jednom trenutku suština mora da počne da se vidi i to je ono što i u izveštaju piše. U izveštaju piše – mora doći do efektivne promene na terenu.

Bojan Elek (istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku BCBP) je ocenio da je Evropska komisija sveobuhvatno, tačno i istinito utvrdila stanje na terenu, možda nije koristila eksplicitan jezik. Neophodno je unaprediti kapacitete tužilaštva za organizovani kriminal. Mi u civilnom društvu kao ključne probleme vidimo reformu policije, treba unaprediti operativnu nezavisnost policije od političkih centara odlučivanja. Ono što nedostaje u izveštaju jeste pominjanje nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je povučen nakon oštre reakcije i predstavnika organizacija civilnog društva i međunarodne zajednice.

Kori Udovički (predsednica upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije CEVES) je naglasila da ekonomija mora da bude dovoljno konkurentna da bi mogla da izdrži konkurenciju u Evropskoj uniji. U ovom izveštaju nema vrednosnih ocena, to se u EU prepušta državama članicama. Privreda Srbije je konačno u situaciji da raste, zato što smo se 20 godina restruktuirali, ali ne radimo na tome da odredimo koji su dalji prioriteti, kako ćemo da upravljamo razlikama između Beograda i Novog Sada, sa jedne strane, i većine ostatka Srbije sa druge. Takođe, u javnim preduzećima se funkcioniše po principima politike i radi neefikasno.

Nikola Burazer (programski direktor Centra savremene politike) je ocenio da je izveštaj „veštački pozitivan“. Prvi put posle 2015. vidimo ograničen napredak u slobodi izražavanja, u drugim međunarodnim pokazateljima se ne vidi taj napredak… Kada pročitate tekst izveštaja, on ne odudara od prethodnih godina i ocena civilnog društva. Završio bih sa dosta negativnom ocenom stanja demokratije u Srbiji – mi živimo u državi u kojoj je centar moći napustio institucije. Imam određeno razumevanje za Evropsku komisiju, jer kako meriti napredak u državi koja nazaduje, koja se udaljava od kriterijuma za članstvo za EU.

FOTO GALERIJA „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021“

Fondacija Centar za demokratiju

Video

Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji

Kori Udovički, predsednica upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije (CEVES)

NAJAVA DOGAĐAJA