3. juni 2025.
| Beograd

Debata „Mentalno zdravlje mladih u Srbiji: Da li je društvo spremno da prepozna i odgovori na krizu?“

DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 3. juna 2025. godine, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, debatu na temu „Mentalno zdravlje mladih u Srbiji: Da li je društvo spremno da prepozna i odgovori na krizu?“.

U diskusiji su učestvovali/e: Aleksandra Parojčić, Institut za mentalno zdravlje Srbije; Stanislava Vučković, UNICEF; Sara Dojčinović, Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN); Milica Borjanić, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS); Snežana Mrvić, CEZAM; Mara Ognjenović, softverska inženjerka i influenserka; Snežana Simić, profesorka socijalne medicine u penziji, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Dobrila Marković, OPENS; Nataša Đereg, CEKOR; Aleksandar Popović, SKGO, i drugi/e. Razgovor je moderirala: Ivana Stojanović, novinarka.

Na debati se razgovaralo o poslednjem istraživanju Instituta za mentalno zdravlje koje je pokazalo da svaka peta mlada osoba u Srbiji, prosečnog uzrasta 14 i po godina, ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj. Osim toga, debata se fokusirala na uzroke, posledice i moguće strategije za unapređenje mentalnog zdravlja mladih, uključujući ulogu institucija, obrazovnog sistema, porodice i šire zajednice.

Svaka peta mlada osoba u Srbiji ima psihijatrijski poremećaj: Mogu li sistem i društvo da odgovore?

Svaka peta mlada osoba u Srbiji, prosečne starosti 14 i po godina, ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj, a najzastupljeniji su suicidalno ponašanje, depresija i anksioznost. Stručnjaci upozoravaju na nedostatak sistemske podrške i usluga koje bi mogle odgovoriti na sve izraženije potrebe mladih. Mlađe generacije su spremnije da potraže podršku, važno je da sve grupe adolescenata budu uključene u istraživanja. Da bi primeri dobre prakse postali standard, potrebno je da postoji uređen sistem i međusektorska saradnja.

Aleksandra Parojčić sa Instituta za mentalno zdravlje rekla je da je u istraživanje Instituta, koje je pokazalo da svaka peta mlada osoba u Srbiji, prosečnog uzrasta 14 i po godina, ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj, bila uključena cela Srbija.

„Ovo je prvo ovakvo istraživanje u Srbiji i prvo koje koristi međunarodnu metodologiju, koristili smo mini psihijatrijski intervju za decu i adolescente. Istraživanje je obuhvatilo oko 2.000 mladih, a nešto je bilo malo više devojčica nego dečaka“, objasnila je ona.

Parojčić je navela da su rezultati istraživanja koji pokazuju da se 20,4 odsto mladih suočava sa jednim mentalnim poremećajem preliminarni, ali da ne očekuje da će se konačni mnogo razlikovati.

„Na prvom mestu je suicidalno ponašanje, sa devet odsto ispitanika, dok je na drugom mestu depresija, koja je zabeležena kod 8,7 odsto ispitanika“, rekla je ona i dodala da je anksioznost prisutna kod pet odsto ispitanih, pri čemu je najčešći panični poremećaj.

Parojčić je istakla da je zaprepašćujuće što je suicid prisutan u 4,2 odsto slučajeva. Ona je naglasila da je blizu 14,5 odsto ispitanih priznalo samopovređivanje, odnosno autoagresiju. Navela je da su svi drugi psihijatrijski poremećaji manje učestali, ali da je najizraženiji u grupi ispod tri odsto ispitanih poremećaj ishrane kod dece i poremećaji ponašanja, dok je najmanji procenat dece sa psihozom i bipolarnim poremećajem.

Prema njenim rečima, u Srbiji nedostaju ustanove koje se bave mentalnim bolestima mladih, a poremećaji ishrane se leče samo na jednom mestu.

„Analizirali smo i neke razloge koji bi mogli da stoje iza ovakvog mentalnog stanja mladih i ono što smo u ovom uzorku dobili je 20 odsto dece iz razvedenih porodica, 27,7 odsto je doživelo fizičko nasilje u porodici“, rekla je Parojčić.

Kako je navela, 30 odsto ispitanika je izjavilo da ne oseća bliskost sa vršnjacima, a isto toliko da se ne oseća prihvaćeno u školi.

Parojčić je istakla i da se 29,5 odsto ispitanih obratilo za pomoć i da taj podatak govori da su mlađe generacije spremnije da potraže podršku.

„Na pitanje kome bi se na prvom mestu obratili za pomoć, 71 odsto je odgovorilo da bi se obratilo školskom psihologu, a 70 odsto smatra da im je taj jedan razgovor sa psihologom škole pomogao“, dodala je ona.

Parojčić kaže da rezultate tek treba povezati sa rizičnim faktorima, ali da tragični događaji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, kao i kovid infekcija, siromaštvo i nedostatak usluga i podrške u zajednici, predstavljaju značajne okolnosti.

Snežana Mrvić iz Centra za mlade (CEZAM) istakla je da se često stiče utisak da se nikada više nije govorilo o mentalnom zdravlju, a da nikada nije bilo više problema, dodavši da su nakon majskih tragedija svi postali svesni važnosti brige o mentalnom zdravlju.

Ona je navela da su stručnjaci nakon tragedija u maju 2023. reagovali brzo, ali da se naše društvo prvi put susrelo sa tom vrstom krize i da se od tada timovi stručnjaka za mentalno zdravlje suočavaju sa različitim izazovima koji podrazumevaju i medijski pritisak.

Govoreći o medijima i medijskom izveštavanju, ocenila je da su mediji „imali velika očekivanja da psihijatri i stručnjaci mogu da smire situaciju“, ali da su, s druge strane, pokazali visok stepen senzacionalističkog izveštavanja i nesaradljivosti sa stručnjacima.

Ona je naglasila da se CEZAM nalazi u Resavskoj 22 u Beogradu i da je to jedinstveno mesto na kome mladi mogu dobiti besplatnu psihološku podršku.

Stanislava Vučković iz UNICEF-a je navela da je tranzitorni period adolescenata sam po sebi „pomalo nelagodan“, ali i da se iz drugih istraživanja znalo da negde oko 30 odsto dece ima poteškoće sa spavanjem i koncentracijom.

„Roditelji izveštavaju o tome da je negde oko 40 posto adolescenata razdražljivo, uznemireno, ima problema sa koncentracijom i slično i da su naročito pogođene porodice koje su siromašnije i porodice u velikim urbanim centrima“, navela je ona.

Istakla je da su koncepti mentalnog zdravlja i blagostanja manje prisutni kod romske populacije i da je važno da sve grupe adolescenata budu uključene u istraživanja.

Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije rekla je da tradicionalni Alternativni izveštaj KOMS iz 2024. godine pokazao da je 68,1 odsto mladih reklo da oseća neki oblik stresa, simptome anksioznosti 48,3, a depresije 32,3.

„Jedan od najalarmantnijih podataka za nas prošle godine je bio taj da 52 procenata mladih smatra da nasilje može biti opravdano u nekom obliku“, istakla je ona i ocenila da je to važan podatak, jer kada su mladi okruženi nasiljem, kada ga doživljavaju - onda ga normalizuju.

Kako objašnjava, zid na koji su naišli u svom radu je manjak usluga.

„U Zaječaru smo otvorili besplatno savetovalište u okviru Kancelarije za mlade i obezbedili smo dva meseca besplatnog savetovanja. Svi termini su bili popunjeni za dva dana. Šta vi onda da radite s onima koji su došli trećeg, četvrtog ili petog dana i bili zainteresovani, ali prosto nije bilo više slobodnih termina?“, upitala je Borjanić i dodala da ukoliko nema više sredstava u budžetu za potrebe mladih, ostaćemo svesni da problemi postoje, ali nećemo moći da ih rešimo.

Ključ da bi svi primeri dobre prakse postali standard jeste da postoji sistem i međusektorska saradnja, istakla je ona.

Sara Dojčinović iz Mreže psihosocijalnih inovacija je navela da postoji manjak usluga u prosveti, u zdravstvenim uslugama, u nevladinom sektoru. Ona je objasnila da i svetski trendovi pokazuju da je mladalaštvo i rano odraslo doba postalo period najvećeg nezadovoljstva.

„Postoji velika važnost da se iskorači prema mladima, a ne treba čekati da oni iskorače prema nama“, poručila je Dojčinović.

Mara Ognjenović, softverska inženjerka i influenserka, izjavila je da je u prethodnih godinu dana dobila 142 poruke od mladih dečaka i devojčica, koji su od nje tražili pomoć i savet.

„Apelujem na sve institucije da krenu mnogo više da kontrolišu mreže. Mene je najviše uplašilo to što deca traže pomoć od mene, koja nisam ni psiholog, ni psihijatar i upitala sam se šta se dešava sa kvazi psiholozima, psihijatrima i lajf koučevima, koji imaju mnogo veću publiku od mene i daju besplatne sadržaje“, rekla je ona.

Ocenila je i da je problem veći u manjoj sredini, kada se govori o mentalnom zdravlju, jer često postoji jedan saradnik u nastavi na više od 300 đaka, ali i da đaci izbegavaju da potraže pomoć jer ne znaju da li će u malom mestu to neko saznati.

Debatu je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM.

IZ MEDIJA:

FoNet
Društvo: Poražavajući rezultati

RTV
Svaka peta mlada osoba u Srbiji ima psihijatrijski poremećaj

TV Nova S
Uznemirujući i poražavajući podaci o mentalnom zdravlju mladih

Magyar Szó
Svaka peta mlada osoba u Srbiji pati od mentalnog poremećaja