8. juli 2025.

Debata „Rodni jaz u Srbiji: Napredak na papiru, stagnacija u praksi?“

DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM

Iako zakon zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola, žene u Srbiji se i dalje svakodnevno suočavaju s nepravdom - od otkaza zbog trudnoće, preko degradacije na poslu, do platnog jaza koji postaje veći kako raste njihovo obrazovanje i iskustvo – rečeno je na debati „Rodni jaz u Srbiji: Napredak na papiru, stagnacija u praksi?“ koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju 8. jula 2025. godine, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert.

U diskusiji su učestvovale: Tijana Milošević, kabinet Poverenice za zaštitu ravnopravnosti; prof. dr Dragica Vujadinović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; Marija Srdić, članica Saveta za rodnu ravnopravnost Grad Novi Sad, pokret BRAVO; Dunja Marić, Nova ekonomija; Jelena Ružić, Žene Kolubarskog okruga; Marija Martinić, Sindikat Nezavisnost; Ana Memeti, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; i drugi/e. Razgovor je moderirala: Ivana Stojanović, novinarka.

Sagovornice na debati su se saglasile: borba se danas vodi na ulicama, u sindikatima i među studentkinjama, dok politička volja izostaje, a zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru.

„U 2024. godini povereniku je podneto 138 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu pola, a uz to i 31 slučaj na osnovu bračnog i porodičnog statusa koji u načelu podnose žene“, izjavila je Tijana Milošević iz kabineta Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Kako je istakla, ako želimo da govorimo o rodnom jazu, onda moramo da govorimo o onome što žene svakodnevno doživljavaju i navela da su među prijavljenim slučajevima i priče trudnica koje su dobile otkaz čim su obavestile poslodavca da su trudne.

Milošević je naglasila da su žene prijavljivale slučajeve kada su morale da biraju između majčinstva ili karijere, kao i one koje su nakon povratka sa trudničkog odsustva bile degradirane i postavljene na niže pozicije.

„Zakon koji to zabranjuje postoji, to svi znamo, ali praksa pokazuje koliko su duboko ukorenjeni rodni stereotipi o tome ko je ’stabilan radnik’, a ko ’rizičan izbor’ samo zato što je žena“, navela je ona.

Članica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Novog Sada i liderka Pokreta BRAVO Marija Srdić rekla je da u ovom trenutku u Srbiji o rodnoj ravnopravnosti može da se govori o stagnaciji na papirima, a napretku u praksi, i to u onoj koju je donela nova vrsta borbe koja se odvija na ulicama Srbije.

Ona je podsetila na promene koje se događaju van državnih institucija, a u kojima važnu ulogu igraju žene. Istakla je da su žene vidljive kroz „visoku participaciju u društvenoj pobuni, ravnopravnom učestvovanju studentkinja u radu plenuma“, kao i kroz „liderstvo žena u zborovima“.

Srdić je dala primere žena koje su prethodnih meseci imale važne uloge u organizovanju otpora i akcija radničke solidarnosi, od profesorki i „blokadnih kuvarica“, do studentkinja biciklistkinja i trkačica.

Dragica Vujadinović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenila je da ima i napretka i nazatka i na papiru i u praksi kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti. Podsetila je da se uspešno završava prva godina master programa „Pravo i rod“ na Pravnom fakultetu Univerziteta Beogradu, kao i da je međunarodni mater program trenutno u procesu akreditacije.

Ona je rekla da „političke volje u ovoj vladajućoj strukturi nema“, osvrćući se na aktuelne politike u polju rodne ravnopravnosti i odluku Ustavnog suda da suspenduje Zakon o rodnoj ravnopravnosti i obustavi njegovo sprovođenje.

Marija Martinić iz Sindikata Nezavisnost istakla je da su rodne razlike u zaradi zapravo još veće kada se analiziraju dublje od same vrednosti platnog jaza, navodeći upravo primer zapošljavanja žena na poslovima za koje su prekvalifikovane.

Ona je dodala da se često naglašava kako je platni jaz u Srbiji ispod evropskog proseka, ali da to ne oslikava stvarno stanje.

„Kada se platni jaz posmatra u odnosu na nivo obrazovanja žena, postaje jasno da znatno veći broj žena u poređenju s muškarcima obavlja poslove koji su ispod njihovih kvalifikacija. Kada bismo analizirali platni jaz u zavisnosti od nivoa obrazovanja, razlike bi bile ogromne“, navela je Martinić.

Kako je istakla Dunja Marić iz Nove ekonomije, platni jaz između muškaraca i žena u Srbiji iznosio je 12,1 odsto u 2022. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Razlika u zaradi najizraženija je među visokoobrazovanim stanovništvom, što je pre svega posledica izbora profesija. Žene se češće odlučuju za zanimanja koja su niže plaćena i u kojima plate sporije rastu, poput socijalnog rada i obrazovanja.

Takođe, platni jaz raste s godinama radnog staža. Marić je naglasila da je razlika u zaradama manja na početku karijere, ali da „postaje izraženija u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, kada se mnogi odlučuju da zasnuju porodicu“.

Jelena Ružić iz udruženja Žene Kolubarskog okruga istakla je da se u Srbiji radi na stvaranju „lažne slike o finansiranju rodne ravnopravnosti“, koja je različita od prakse.

„Negde u budžetu se predvidi trista, četristo hiljada dinara za rad tog saveta i najčešće je planirano da se utroši kroz finansiranje projekata udruženja građana, rebalansom taj novac se uopšte ne utroši nego se vrati nazad“, navela je Ružić.

Ona je istakla da su kreirane usluge često ženama nepristupačne.

„Država uporno daje novac za mere koje su nekorisne i ne daju efekta“, rekla je Ružić.

Na debati je zaključeno da je potrebno raditi na politikama i zakonima, kao i na svesti društva o rodnoj ravnopravnosti. Posebno je istaknut značaj obrazovanja u kreiranju inkluzivnijeg društva.

Debatu je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert u okviru projekta DIJALOG U CENTRU - SOCIJALNI FORUM.