26. mart 2021.

Mladi Balkana za Evropu – Drugi regionalni forum tematskih mreža

Drugi regionalni forum tematskih mreža u okviru projekta „Mladi Balkana za Evropu“ održan je 25. i 26. marta 2021. u organizaciji partnera LDA Subotica.

Ovaj drugi regionalni forum tematskih mreža okupio je regionalne mreže organizacija civilnog društva, stručnjake, aktiviste nevladinih organizacija, omladinske grupe i relevantne donosioce odluka kako bi razgovarali o nekim ključnim izazovima u vezi sa unapređenjem procesa evropskih integracija na Zapadnom Balkanu. Kao što su ukazali mnogi mladi učesnici različitih projektnih aktivnosti ovog projekta iz lokalnih zajednica širom regiona, neophodni su strukturiraniji dijalog i zastupanje zasnovano na dokazima na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou kako bi se podržale demokratske reforme u oblastima vladavine zakona, obrazovanja i zapošljavanja, kao i reforma javne uprave (PAR) sa posebnim fokusom na decentralizaciju i dobro upravljanje na lokalnom nivou. Opšti cilj ovog događaja je da poboljša dijalog i promoviše razvoj i efikasnu primenu participativnih i transparentnih politika koje uzimaju u obzir potrebe građana u lokalnim zajednicama širom regiona Zapadnog Balkana.

Otvarajaći forum, Stanka Parać Damjanović, ispred organizacije LDA Subotica, pozdravila je sve učesnike i ukratko predstavila projekat. U okviru uvodnih izlaganja, obratile su se Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju i Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji.

Nataša Vučković se osvrnula na uticaj pandemije i naglasila da je ubrzana digitalizacija prouzrokovana pandemijom korona virusa doprinela tome da ova važna pitanja dođu do više mladih ljudi, kao i da oni budu aktivnije uključeni. Vučković je predstavila izazove sa kojima se suočavaju Zapadni Balkan, sa jedne strane, ali i Evropska unija, sa druge strane. Posledice konflikata na Zapadnom Balkanu su i dalje vidljive, proces pomirenja sporo napreduje, ekonomski i socijalni napredak je spor, dok je jedina zajednička stvar na Zapadnom Balkanu koja se sve brže dešava – odlazak mladih iz svojih zemalja usled nedostatka perspektive.

Nataša Dragojlović obratila se učesnicima ispred Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji. Dragojlović je naglasila da je najveći izazov u zemljama Zapadnog Balkana primena i poštovanje zakona. Ona je navela da ključni problem u regionu leži u nepostojanju sistema, kao i da u procesu evropskih integracija najviše prepreka stoji u oblasti vladavine prava. Dragojlović je navela da se Srbija suočava sa jakim desničarskim narativima koji su doveli do sukoba tokom devedesetih godina i protiv kojih se organizacije civilnog društava zajedno sa mladima moraju boriti. Ona je podsetila sve prisutne da se reforme sprovode pre svega u cilju poboljšanja života građana i da preporuke koje Nacionalni konvent o EU šalje Vladi RS svake godine odražavaju želje i potrebe građana. Dragojlović je rekla da se godišnji Izveštaj Evropske unije o napretku svake godine poklapa sa gore navedenim preporukama koje priprema Nacionalni konvent o EU što ukazuje na sve veću potrebu za stvaranjem uređenog društva. Ona je zaključila da su slobodni izbori, sloboda govora, sloboda medija, zaštita manjina i sprovođenje zakona i ustava ključni za napredak i pozvala mlade ljude da se bore za unapređenje demokratije i kreiranje liberalnog društva koje se zasniva na vladavini prava.

Vladimir Međak ispred Evropskog pokreta u Srbiji predstavio je novu metodologiju pregovora o članstvu u EU. Nova metodologija je nastala, pre svega, kao rezultat kašnjenja u ispunjavanju obaveza, ali same obaveze koje Srbija treba da ispuni ostaju iste, dok je promenjen samo način na koji treba to da se uradi. Međak je predstavio gde je Srbija danas u procesu pristupanja – zatvorena su dva poglavlja, otvoreno je ukupno 18 poglavlja, dok je pregovaračka pozicija predata za još pet poglavlja, tako da se može reći da se Srbija sada nalazi na polovini svog puta ka punopravnom članstvu u EU. Međak je predstavio prosečno vreme potrebno svakoj strani (EU i Srbija) za završavanje različitih faza pregovora zaključno sa 31.1.2021., gde je posebno naglasio da je Srbiji za ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 potrebno 54 meseca. Poređenja radi, Srbija je za 6 godina otvorila 18 poglavlja i zatvorila 2, dok je Crna Gora za 7,5 godina otvorila 32 poglavlja i zatvorila 3. Prelazna merila za PG 23 i 24 su neispunjena, a ona diktiraju tempo pregovora. Najveću novinu u novoj metodologiji zapravo predstavlja uvođenje praćenja komunikacija prema građanima o EU i proširenju, nakon što su uočene kampanje fake news kroz medije koje spozoriše država. Retorika u Srbiji je antievropska, dok se država deklarativno zalaže za ulazak u EU, zaključio je Međak.

Nakon uvodnih izlaganja, usledila su dva panela. Na prvom su Jovana Knežević, Center za evropske politike, Anja Bosilkova Antovska, Balkanska mreža za razvoj civilnog društva iz Severne Makedonije i Snježana Ivandić, Mreža mira iz Bosne i Hercegovine predstavile svoje incijative koje doprinose strukturnom dijalogu između civilnog društva i donosioca odluka. Na drugom panelu diskutovalo se o unapređenju demokratske kulture učešća reformom donošenja sektorskih politika sa Ljiljanom Uzelac, MDULS, Biljanom Cvetanovskom Gugoskom, UNDP, Severna Makedonija, Marijom Hajduković, Ministarstvo javne uprave Crne Gore i Danijelom Dašićem koji je govorio ispred Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša.

„Mladi Balkana za Evropu“ je trogodišnji projekat koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju sa još 13 partnera. Projekat je finansijski podržan od strane Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.