• 31. oktobar 2019.

Sarita Bradaš: Živimo lepše - do smrti

Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš za „Peščanik“

Marko Kosovac nije video rešenje o prekidu angažovanja na javnim radovima „Živimo lepše“. Kada je ono dostavljeno, bio je u komi zbog povreda koje je zadobio čisteći Spomen park u Kraljevu. Dve nedelje kasnije podlegao je povredama. Odsustvo zbog povrede na radu bio je osnov da se sa njim raskine ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Nakon odijuma javnosti, direktor JKP Čistoća je izjavio da bi, da to nije učinio, prekršio zakon i nenamenski potrošio budžetska sredstva. Koji zakon, nije rekao. Kako bi to nenamenski potrošio budžetska sredstva nije obrazložio.

Nekoliko stvari je problematično u ovom rešenju o prestanku radnog angažovanja. Zašto prekid ugovora nosi datum 9.9.2019, kada je Marko tog dana došao na posao? Iz obrazloženja rešenja saznajemo kako direktor JKP „Čistoća“ razume zakon: „angažovani na privremenim i povremenim poslovima nemaju pravo na odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad; to je u skladu sa članom 12. Ugovora o privremenim i povremenim poslovima“. Direktor očigledno ne čita zakon već učitava u njega. Zakonom se propisuju prava i obaveze, a ne odsustvo prava. Zakonom o radu nisu normirana prava angažovanih na privremenim i povremenim poslovima, već samo zaposlenih u radnom odnosu, što poslodavca ne sprečava da ugovorom to uredi. Nažalost, praksa pokazuje da se institut rada van radnog odnosa koristi za obespravljivanje radnika angažovanih na ovaj način. Obaveze su im iste kao i kod zaposlenih u radnom odnosu, ali su bez zaštite u pogledu ograničenja radnog vremena u toku dana, obezbeđenja dnevnog i nedeljnog odmora, prava na naknadu zbog privremene sprečenosti za rad, prava na sindikalno organizovanje, a nije im garantovana ni minimalna zarada.

Međutim, u ovom slučaju je bitno drugačije to što je angažovanje nezaposlenih na javnim radovima finansirano iz budžeta Srbije, pa bismo očekivali da poslodavci angažuju nezaposlene po određenim pravilima. Obrazac ugovora o privremenim i povremenim poslovima koje Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) dostavlja poslodavcima ima 11 članova. Nema člana 12. na koji se poziva JKP „Čistoća“ kao osnov za raskidanje ugovora niti se i u jednom članu navode razlozi za raskid ugovora. Ako je JKP Čistoća nezaposlenima na javnim radovima dala ugovor u kojem stoji da će on biti raskinut ukoliko je zaposleni privremeno sprečen za rad usled povrede na radu, zašto NSZ nije reagovala da zaštiti nezaposlene od samovolje poslodavca?

U pokušaju da opravda svoje odsustvo empatije, direktor JKP Čistoća, pored toga što kreativno tumači zakon, pokazuje i da ne razume šta je to nenamensko trošenje budžetskih sredstava. U javnom pozivu na osnovu kojeg je potpisao ugovor o javnom radu sa NSZ stoji da se sredstva koriste za „isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, u visini do 22.000 dinara po licu, na mesečnom nivou za pun fond radnih časova, odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou“. Nejasno je zašto je Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima nezaposlenima na javnom radu „Živimo lepše“ uskraćeno pravo na odsustvo zbog povrede ili bolesti, iako odsustvo poslodavca ne košta ništa, jer naknadu isplaćuje samo za dane provedene na radu, a ne i za one kada angažovani odsustvuje jer se povredio na poslu ili je bolestan? JKP Čistoću odsustvo Marka Kosovca sa posla ne bi ništa koštalo, a Marka je rad u JKP Čistoća koštao života.

Država se aktivno uključila ne samo u urušavanje prava zaposlenih Izmenama Zakona o radu iz 2014. već i urušavanjem prava nezaposlenih izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za vreme nezaposlenosti iz 2015. Do tada su nezaposleni na javnim radovima bili angažovani na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i primali su zaradu koja nije smela biti niža od minimalne. Brisanje odredbe kojom se poslodavac obavezuje da sa nezaposlenim na javnom radu zaključi ugovor na određeno vreme predlagač je obrazložio potrebom da se poboljša obuhvat lica koja će biti uključena u program javnih radova. Kako je igra brojkama realizovana: povećan je broj angažovanih na javnim radovima umanjenjem njihovih prava. U 2013. godini angažovani na javnim radovima primali su zaradu od 22-26.000 dinara u zavisnosti od stepena stručne spreme, a nakon izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u 2015. primili su naknadu u iznosu do 15.000 dinara. Oprobana formula kojom država oduzima ranjivima i slabijima uspešno je primenjena i prilikom donošenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a možemo očekivati da će biti korišćena i ubuduće.

Mesec dana nakon smrti Marka Kosovca od zvaničnika NSZ koja je nezaposlenog Marka uputila na javni rad nismo čuli ni reč. Nije se oglasio ni ministar Đorđević u čijoj je nadležnosti nadzor nad radom NSZ, ali ni Inspektorat za rad čiji inspektori je trebalo da obave vanredni inspekcijski nadzor. Od Markovih roditelja smo saznali da je njihov sin prihvatio angažovanje na javnim radovima da bi preživeli, oboje su bolesni i njihovoj porodici je naknada koju je Marko primao bila jedini prihod. Marko nije imao izbora, ali svi ostali – JKP Čistoća, NSZ, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Vlada Republike Srbije imali su izbor i izabrali su ćutanje i beščašće. Valja ih podsetiti na reči pesnika: krvave ruke se najteže peru.

(Autorka je istraživačica Fondacije Centar za demokratiju)

Izvor: Peščanik.net