• 24. maj 2025.

Nataša Vučković: Zakon o radu – sad ili kad?

Autorski tekst Nataše Vučković za Novi magazin

Da li ste zaposleni? Ili ste radnik? Naizgled, u našoj svesti su pojmovi zaposleni i radnik isti, jer je svaki zaposleni radnik, a i radnik je, ako ima posao, zaposlen. No u našem pravnom sistemu, zaposleni i radnik su potpuno različiti pojmovi. Naime, prema našem Zakonu o radu, zaposleno je samo ono lice koje je sa poslodavcem zaključilo ugovor o radu, bilo na neodređeno ili određeno vreme. Odredbe Zakona o radu zato u najvećem delu regulišu prava zaposlenih, tj. onih koji su u radnom odnosu.

No, prava drugih radnika nisu u potpunosti obuhvaćena pravima zaposlenih, a takvih je danas na srpskom tržištu rada jako mnogo. To su pre svega svi oni koji su zaposleni po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, oni koji su angažovani kao sezonski radnici u poljoprivredi. Njihova radnopravna zaštita je ispod nivoa prava zaposlenih i oni ne ostvaruju pravo na minimalnu zaradu, nemaju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na odmore i odsustva, itd. Ovo je ujedno i prvo na listi pitanja koja se po mišljenju struke, sindikata i civilnog društva imaju drugačije rešiti novim Zakonom o radu.

Prvo, zato što se prema Paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima pre kome „svako lice ima pravo na pravične i povoljne uslove rada“, što je dodatno precizirano Opštim komentarom Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava da izraz „svako lice“ podrazumeva sve vrste radno angažovanih lica, pa i samozaposlene, one koji rade u porodičnom domaćinstvu, i sve druge kategorije lica koje ulažu rad. Drugi razlog je neophodnost ugrađivanja u radnopravnu regulativu novih kategorija radnika, pre svega radnika na digitalnim platformama.

Pitanje radnih prava našlo se u fokusu javnosti povodom suočavanja sa pravnom nemogućnošću da se, prema aktuelnom Zakonu o štrajku, organizuje generalni štrajk. Od studenata, preko opozicionih političara, do novinara i analitičara povećan je, dotad preskroman interes za pitanje radnopravne regulative. Dominantan neoliberalni narativ izgleda je odneo prevagu u izboru tema – prioritet je davan novim investicijama, otvaranju novih radnih mesta, sindikati su što sami, što uz uigranu saradnju vlasti i poslodavaca, gurani na marginu, kolektivni ugovori postajali su sve ređi, a o radnim pravima govorilo se samo kad nastupi neki incident poput ozbiljnih povreda na radu, svedočenja o ponižavanju radnica kod nekih stranih poslodavaca, položaju stranih radnika... Ipak, uređivanje ove oblasti zadato nam je kao obaveza u okviru pregovaračkog poglavlja 19 Socijalna politika i zapošljavanje.

Prilikom već davno sprovedenog skrininga, EU nam je uslovila otvaranje ovog poglavlja donošenjem Akcionog plana harmonizacije našeg sistema sa tekovinama EU u domenu radnog zakonodavstva, socijalnog dijaloga, politike zapošljavanja, zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, rodne ravnopravnosti u svetu rada, inkluzije i anti-diskriminacione politike, te pripreme za pristupanje Evropskom socijalnom fondu. Akcioni plan je donet, pripremljene su i pregovaračke pozicije za ovo poglavlje. Slabo se, međutim, napredovalo u njegovoj primeni – donošenje novog Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu jedan je od retkih koraka napred.

U međuvremenu se u pregovarački proces uvode klasteri, te ovo poglavlje postaje deo Klastera 3 na čije otvaranje čekamo već dve godine. Donošenje novog Zakona o radu odlaže se već nekoliko godina. Nije planirano ni Reformskom agendom. Nasuprot tome, predstavnici vlasti najavljuju da će usklađivanje sa tekovinama EU biti dovršeno do kraja 2026!

Zakon o radu poslednji put je promenjen 2013 .godine, a mnoga pitanja već tad postavljana nisu obuhvaćena tim novelama. Tražilo se i tad da se inspekcijski nadzor pooštri, da se ukine obaveza najave inspekcijskog nadzora koja poslodavcima daje priliku da od najave do dolaska inspektora „ispeglaju“ ugovore o radu i drugu dokumentaciju, da neprijavljene radnike pošalju kući tog dana, itd.

Sindikati i NVO koje se bave ekonomskim i socijalnim pravima kao nedeljivim delom korpusa ljudskih prava već godinama se pripremaju za ozbiljno preuređenje glavnog propisa o radu i radnim odnosima – Centar za dostojanstven rad pripremio je pre par godina svoj nacrt novog zakona o radu, a potom je i sindikat „Nezavisnost“ učinio isto. Centar za demokratiju objavio je nedavno analizu deset glavnih problema koje bi novi Zakon o radu trebalo da reguliše.

Pored gore navedenog pitanja pojma zaposlenog, treba redefinisati i pojam poslodavca koji se u dinamičnom razvoju i globalizaciji tržišta rada takođe menja i odnos između poslodavaca i radnika više nije uvek dvostrani, već često postoji više poslodavaca sa različitim ulogama kao kod rada na digitalnim platformama. Rad od kuće koji je svoj vrhunac doživeo tokom pandemije kovid-19 traži detaljniju regulaciju i utvrđivanje prava i poslodavaca i radnika – obezbeđivanje opreme, zaštite na radu, način obavljanja nadzora samo su neka od pitanja koja nameće praksa. Zatim, predlaže se ponovo uvođenje dvostepenosti disciplinskog postupka kod poslodavca kako bi se bolje zaštitila prava radnika. Uostalom, i rasprave koje su vođene proteklih meseci povodom nemačkog zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja, a čiju primenu smo mogli videti u nekoliko slučajeva i kod srpskih poslodavaca koji su u lancima snabdevanja nemačkih kompanija, upućuju na potrebu uvođenja internih postupaka u kompanijama radi zaštite prava zaposlenih.

Moderne tehnologije i dostupnost svakog u svako doba dana široko je polje za ugrožavanje prava na odmor i na različite oblike mobinga, diskriminacije ili zloupotrebe elektronske komunikacije. Zato se predlaže uvođenje i prava na „isključivanje“ zaposlenog nakon radnog vremena. To bi uostalom bilo u skladu i sa evropskom Direktivom o ravnoteži između poslovnog i privatnog života roditelja i negovatelja sa kojom Srbija treba da uskladi svoju praksu.

Regulisanje položaja frilensera koji nisu preduzetnici i tzv. „gig radnika“ ostaje važno pitanje – praksa drugih zemalja pruža već dosta dobrih primera.

Evropska unija pitanju radnopravne regulative polaže dosta pažnje: izrada nacrta novog Zakona o radu predmet je novog projekta koji se sprovodi u okviru Twinning mehanizma – četiri evropske zemlje će kroz svoju ekspertizu i praksu, pripremati nacrt novog zakona. U aprilu su studenti u blokadi izrazili interesovanje za ova pitanja, sastali se sa predstavnicima sindikata, formirana je zajednička radna grupa za pripremu nacrta.

Civilno društvo u saradnji sa sindikatima i poslodavcima će sa građanima govoriti o predstojećim izmenama zakona o radu širom Srbije, u nameri da mobiliše sve kojih se ova pitanja tiču na učešće u debatama, sagledavanju dobre i loše prakse, predlaganju rešenja. Jer Zakon o radu tiče se ogromnog broja građana i građanki, kroz njega se prelamaju brojna prava, koja se u krajnjoj liniji ukrštaju sa osnovnim pravima i Poglavljem 23. Jer funkcionisanje institucija, pre svega inspekcijskih organa, prekršajnih sudova, redovnih sudova pred kojima se radni sporovi vode po nekoliko godina, moraju biti u boljoj službi građana.

Autorka: Nataša Vučković

Izvor: Novi magazin

Foto: NM / Đurađ Šimić