• 26. april 2018.
  • |  Beograd

Revizionizam nadjačava antifašizam

Debata „Antifašizam u Srbiji“, u okviru projekta Dijalog u Centru, održana je 26. aprila 2018. godine u Medija centru u Beogradu

„Borba protiv antifašizma danas jeste stalno podsećanje na to šta sve može da postane čovek. I danas svaki put kada je slaba demokratija i kada je kriza, jačaju autoritarni režimi“, izjavio je Dragoljub Mićunović na skupu „Antifašizam u Srbiji“ koji su u Beogradu organizovali Fondacija „Fridrih Ebert“ i Fondacija Centar za demokratiju u susret 9. maju (Dan pobede nad fašizmom). 

„Problem nacizma je takav da je zapanjio čovečanstvo u tome koliko je posrnulo, da čovek može na takav način da ubija i čini zlodela. Ono što danas imamo na sceni je povratak i najezda autoritarnih režima. Da li će oni biti fašistički? Mislim da ne, ali će evolutivno da unište svaku mogućnost građana da koliko toliko upravljaju svojom sudbinom“, kaže predsednik Upravnog odbora Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović, koji se, mada tada kao dete, takođe dobro seća rata. 

Da li je antifašizam u Srbiji brižljivo čuvana istorijska tekovina ili se godinama unazad relativizuje, postaje mrtvo slovo na papiru koje se samo formalno slavi u danima sećanja na velike istorijske događaje. 

„Drugi svetski rat nam je toliko blizu da imamo lična sećanja, neki od nas, ili naši roditelji, dede... I valjda je ogromnoj većini jasno koja je bila prava strana. Ko su bili, po američkim filmovima, gud bojs a ko su bili bed bojs. Čovek bi rekao da je to jasno ali nekima, izgleda, nije. Ni ovoj našoj zemlji“, smatra književnik Ivan Ivanji koji je i sam tokom Drugog svetskog rata bio zatočenik logora u Aušvicu. 

„Često upotrebljavamo reč fašizam kao psovku, za sve što je loše. Sve što je loše nije fašizam, ali je sve što je fašizam – loše“ rekao je Ivanji. 

Istoričar Milan Ristović ocenio je da javnost u Srbiji svedoči izvrtanju istorijskih činjenica i to ne samo u našoj zemlji već u celoj Evropi. On smatra da je velika uloga u očuvanju antifašističke borbe i na političarima. 

„Ne znam, možda ja imam naivna shvatanja, ali posao politike je i da ima neku vrstu pedagoškog, da ukazuje na neke vrednosti koje su prave vrednosti. Ja ne vidim ni znake niti volju da se govori. Ta strašna selektivnost, to okretanje svega naglavce je nešto što po meni ima veoma loše posledice i to je deo jednog opšteg desno populističkog trenda koji vidimo oko nas, svuda oko nas i koji se prihvata“, naveo je Ristović. 

Olga Manojlović Pintar, istoričarka Instituta za noviju istoriju Srbije, primećuje da je u raspravama o ovom istorijskom razdolju teško govoriti o antifašizmu, a ne govoriti o antikomunizmu. 

„Čini se da su te dve teme veoma isprepletane i veoma je jasno koliko ta opredeljenja prema komunizmu određuju percepciju i interpretaciju fašizma i antifašizma. To se vrlo jasno vidi, ne samo u našem društvu, to je manje više prisutno u svim postsocijalističkim društvima.“ 

„Borba protiv fašizma je borba protiv sopstvene nazadnosti i predrasuda“, napisao je Ivo Vejvoda 1938. kad je odlazio u Španski građanski rat – citirala je Olga Manojlović Pintar. 

Pokušaji istorijskog revizionizma u Srbiji traju decenijama, zapravo od početka rata devedesetih, navode učesnici debate. 

Debata „Antifašizam u Srbiji“, u okviru projekta Dijalog u Centru, održana je u četvrtak, 26. aprila 2018. godine u Medija centru u Beogradu. 

Pročitajte najznačajnije preporuke i zaključke sa debate „Antifašizam u Srbiji“

Izvor: Radio Slobodna Evropa, Medija centar Beograd

NAJAVA DOGAĐAJA

IZDVAJAMO

21. maj 2018. | Beograd

Pravda iznad politike

1. maj 2018.

Srećan Prvi maj!