7. novembar 2025.

Javno čitanje Izveštaja EK: EU želi Srbiju u članstvu, ali tempo pristupanja se određuje u Srbiji

Tradicionalno „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2025“, Evropska kuća, Beograd (7.11.2025)

Evropska komisija je pravilno detektovala sve probleme koje muče Srbiju, pre svega, duboku i široko rasprostranjenu političku krizu, uključujući nagomilane probleme u ključnim oblastima – pravosuđu, vladavini prava, slobodi okupljanja i medija, borbi protiv korupcije, ocenili su učesnici „Javnog čitanja Izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2025“, održanog u Evropskoj kući u Beogradu, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Centra savremene politike.

Na skupu, koji se organizuje već desetu godinu za redom, istaknuto je da se iz ocena Evropske komisije može jasno „pročitati“ da zvanični Brisel insistira na poštovanju istih vrednosti za koje se mesecima unazad bore građani ove države koji učestvuju na protestima, pokrenutim nakon tragedije u Novom Sadu. Kako je precizirano, u većini pregovaračkih poglavlja Srbija nije ostvarila nikakav napredak, a prvi put EK konstatuje nazadovanje u domenu koji se odnosi na slobodu izražavanja, što je realističan prikaz aktuelne situacije.

U diskusiji su učestvovale/i: Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji; Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju (FCD); Bojana Selaković, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU); Katarina Golubović, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM); Milena Mihajlović Denić, Centar za evropske politike (CEP); Nikola Burazer, Centar savremene politike (CSP).

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, navela je da se izveštaji EK ne mogu svesti na jednu reč, niti na kvantitativnu ocenu, kao što se često pokušava, već da predstavljaju kvalitativnu ocenu, svojevrsnu „mapu puta“.

„Srbiji je, više nego ikada ranije, potrebna iskrena i otvorena javna diskusija… Svako sledeće proširenje mora da učini EU jačom, zbog čega je neophodno da se svaka država pripremi za članstvo, te da se, istovremeno, i sama Unija spremi za proširenje, zbog čega imamo reviziju politike proširenja“, kazala je Halačeva u uvodnom govoru na skupu.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji je napomenula da Izveštaj EK ne treba shvatiti kao kritiku, već kao ogledalo, koje pokazuje, između ostalog, da se „tempo reformi značajno usporio u Srbiji“.

„Postoji određeni napredak u usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali reforme koje su hitno potrebne odnose se na pravosuđe, vladavinu prava, slobodu medija… Sve to traže i građani Srbije“, poručila je ona.

Prema rečima Plamene Halačeve, potrebno je da se prekine retorika podela, odnosno „Srbija treba da obnovi duh dijaloga da bi krenula napred“.

„EU želi Srbiju u članstvu, mi verujemo da će Srbija postati članica, ali tempo pristupanja Uniji se određuje ovde, u Srbiji”, naglasila je Halačeva, koja je simbolično predala Izveštaj EK o Srbiji Nikoli Burazeru, programskom direktoru Centra savremene politike, ističući da je to primerak za građane Srbije.

Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju, ocenila je da je pogrešno što se diskusija o Izveštaju svela na pitanje „da li je ovo najgori Izveštaj do sada“, već da treba postaviti pitanje „da li smo kao država dovoljno ambiciozni“ da napredujemo na evropskom putu, odnosno u kojoj meri je Srbija posvećena ovom procesu.

Tu je i pitanje komunikacije – kako država komunicira pristup Uniji, mi vidimo više narativa koji su antievropski i antizapadni… Kada predsednik Srbije tvrdi da bismo mi postali članica EU da se odreknemo Kosova i uvedemo sankcije Rusiji, to je vrlo sofisticirani antievropski narativ jer on time poručuje da reforme nisu bitne već samo geopolitika, što nije tačno, ocenila je Vučković.

Iako su geopolitički faktori uticali da se proces proširenja vrati na vrh agenda Evropske unije, Vučković je istakla da su važne i evropske reforme.

„Na kraju krajeva, građani su se zato i opredelili za ovaj put. Poslednjih godinu dana građani pokazuju do koje mere su im važne evropske vrednosti i do koje mere žele da njihovi predstavnici u državnim organima ukorene te vrednosti u srpskom društvu i državi“, rekla je Vučković.

U sličnom tonu, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU), konstatovala je da Evropska unija jeste spremna za proširenje, „i to demonstrira u svom odnosu prema četiri zemlje kandidata – Crnoj Gori, Albaniji, Ukrajini i Moldaviji, ali neće gledati kroz prste i kandidate posmatrati isključivo kroz geopolitičku dimenziju“.

„Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu nam je svima promenio život, godinu dana ranije nismo ni mogli da zamislimo kako će izgledati naše društvo… Ne možemo pobeći od činjenice da i sam Izveštaj prepoznaje isto to. Imamo prilike da vidimo i kroz Izveštaj koliko je kriza u kojoj se nalazimo i duboka i široka i koliko utiče i na naše evropske integracije“, rekla je Selaković.

Prema mišljenju Bojane Selaković, Izveštaj EK jeste „realističan i objektivan, daje jednu vrstu rendgenskog snimka našeg društva jer prikazuje suštinske probleme“.

„Čak i da se tu desi neko čudo, nama kao društvu treba debata za koju se čini da sada ne može da dođe na agendu, pre svega zbog represivnih mera vlasti u vezi sa slobodom izražavanja… Sve to što građani koji protestuju traže nalazi se u Izveštaju, to su obaveze države kandidata“, istakla je Selaković.

U osvrtu na segmente Izveštaja koji se tiču Klastera 1 („Osnove“), Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), navela je da su na tridesetak strana Izveštaja pobrojani brojni problemi koji se odnose na funkcionisanje pravosuđa i institucija, slobodu izražavanja, slobodu okupljanja, pitanja rodne ravnopravnosti, zabrane diskriminacije…

„Kada je o pravosuđu reč, između ostalog, konstatuje se neprimereni uticaj od strane visokih funkcionera, kao i fizički napadi na sudije, te ocenjuje da su pravosudna tela pasivna kada je u pitanju napad na nepristrasnost sudija ili napadi na organizacije civilnog društva… Takođe, kritikuje se akt pomilovanja od strane predsednika kada su u pitanju napadi na učesnike protesta, a pominje se i nefunkcionalost Regulatornog tela za elektronske medije“, kazala je Golubović.

Analizirajući Izveštaj Evropske komisije, Milena Mihajlović Denić, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), navela je da u većini poglavlja ne postoji nikakav napredak ili je napredak ograničen, kao i da nema nijednog poglavlja sa dobrim napretkom.

„Narativ u Izveštaju je jako blizak onome što mi živimo i osećamo svakog dana… Brojčano govoreći, postoji nekakav sićušni napredak – sa 3,12 na 3,14, ali Srbija se deceniju ne pomera sa ocene tri… Ekonomski kriterijumi su jedna od retkih oblasti gde je zabeležen određeni napredak, ali kada je reč o reformi javne uprave slika je jako loša, što uključuje i ocenu o odsustvu kontrole kvaliteta javnih konsultacija“, napomenula je Mihajlović Denić.

Ona je naglasila da nema napretka ni u budžetskoj transparentnosti, da su zabeleženi veliki problemi u funkcionisanju nezavisnih tela, te da je EK izrekla kritike na račun budžetske odgovornosti i javnih nabavki.

Prema rečima Nikole Burazera, programskog direktora Centra savremene politike (CSP), nalazi Izveštaja koji se odnose na demokratiju predstavljaju odgovore na suštinsko pitanje – da li Srbija ima perspektivu da postane članica Evropske unije ili ne.

„Ocene Evropske komisije su veoma oštre i jasne, uključujući osudu napada na studente i građane, na imovinu ljudi koji podržavaju proteste, te političku polarizaciju, udare na autonomiju univerziteta, konstatacije da lokalni izbori održani ove godine nisu bili ni slobodni ni pošteni, da je Skupština zasedala mali broj dana, i da je civilno društvo u sve težem položaju“, ukazao je Burazer.

Na javnom čitanju izveštaja, koje Fondacija Centar za demokratiju i Centar savremene politike tradicionalno organizuju, predstavljaju se najvažniji nalazi Evropske komisije iz različitih oblasti, upoređuje se izveštaj za Srbiju sa izveštajima o drugim zemljama na Zapadnom Balkanu, a organizacije civilnog društva koje su dugi niz godina posvećene evropskoj integraciji Srbije daju preporuke za unapređenje reformi i procesa EU integracija.