17. oktobar 2020.

Sarita Bradaš: Siromaštvo raste, a odgovora države nema

Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš izjavila je da statistički podaci iz najnovije Ankete o prihodima i uslovima života za 2019. godinu, po kojima je smanjena stopa rizika od siromaštva – ništa ne znače za više od 1,6 miliona građanki i građana Srbije, koji žive u siromaštvu.

„Kao i prethodnih godina najugroženiji su nezaposleni, samohrani roditelji sa decom, porodice sa troje i više dece, stariji od 65 godina koji žive sami“, rekla je za Nova.rs Sarita Bradaš.

Kako je istakla, nastavlja se i trend feminizacije siromaštva starijih od 65 godina.

„Imajući u vidu posledice krize zbog pandemije, rekla bih da siromaštvo ide ispred podataka jer je samo u drugom kvartalu 2020. godine prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u odnosu na prvi kvartal blizu 30.000 radnika, od kojih najveći broj radio na crno, ostao bez posla, dakle i bez prihoda“, upozorava Bradaš.

Sasvim je izvesno, navodi ona, da siromaštvo raste, a da odgovora države na to nema.

„U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, kao i u prethodnim, naglašava se da treba unaprediti adekvatnost socijalnih davanja za ljude koji su ispod granice siromaštva, a ta granica je u 2019. bila 19.381 dinar za jednočlano domaćinstvo. Nema ni namere da se rešava problem siromaštva. Danas socijalnu novčanu pomoć prima tek 13 od 100 ljudi koji su u riziku od siromaštva, a rebalansom budžeta ionako neadekvatna sredstva za socijalnu zaštitu su smanjena“, upozorava Bradaš.

Na pitanje koje aspekte života najviše ugrožava siromaštvo, saradnica FCD jednostavno odgovara – sve.

„Zbog ograničenih novčanih mogućnosti osoba mora da redukuje svoju ishranu, a štednja na kvalitetu ishrane vrlo brzo se odražava na zdravlje. O tome veoma ilustrativno govori podatak da svaka treća osoba u našoj zemlji ne može sebi da priušti obrok s mesom svaki drugi dan ili njegov vegetarijanski ekvivalent“, rekla je ona za „Politiku“.

„Ako živite u materijalnoj oskudici, veliko je pitanje da li možete adekvatno da zagrejete domaćinstvo u kome živite. Siromaštvo gura decu na socijalne margine jer njihovi roditelji nisu u mogućnosti da izdvoje 1.000 dinara za novi, odnosno 600 dinara za polovni školski udžbenik, pa deca često ne mogu da se školuju, već su primorana da rade slabije plaćene poslove u takozvanoj sivoj ekonomiji i nastavljaju da se vrte u začaranom krugu siromaštva“, upozorila je Bradaš.

„Podatak o tome da se čak 41 odsto samohranih roditelja nalazi u riziku od siromaštva može se posmatrati u svetlu teze da singl roditelji nemaju pomoć ni države, ni bivšeg partnera“, zaključuje Sarita Bradaš i dodaje da se u posebno nezavidnoj poziciji nalaze oni koji imaju decu s invaliditetom. Naime, ovi roditelji najčešće nisu u mogućnosti da rade jer u zajednici ne postoje usluge podrške mališanima.