25. novembar 2020.

Nataša Vučković na konferenciji „Neka pravda vlada“

Izlaganje izvršne direktorke Fondacije Centar za demokratiju Nataše Vučković na online konferenciji „Neka pravda vlada“ Nacionalnog konventa o EU

Hvala Nacionalnom konventu o EU na pokretanju ove važne inicijative za Cross-chapter pristup u monitoringu u procesu pristupanja. Na početku kratka informacija gde smo trenutno u Poglavlju 19 - ove godine u maju mesecu Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje, što je preduslov utvrđen skriningom. Sledi implementacija Plana, priprema pregovačke pozicije.... Trenutno se radi matrica za monitoring primene akcionog plana.

Zašto je ovo poglavlje važno i zašto ga povezujemo sa vladavinom prava? Kada govorimo o Poglavlju 19, i kada tome dodamo poglavlje koje je posvećeno obrazovanju i nauci, uz zdravlje, naravno, mi u stvari govorimo o onome što je socijalna dimenzija proširenja. To je i pitanje koje je uvek nekako u procesima pristupanja Evropskoj unije bilo u senci političkih kriterijuma. Međutim, vidimo već od 2016/2017. godine da u EU socijalna dimenzija dobija ponovo na značaju, a to je zbog toga što se videlo da je politika štednje kao odgovor na krizu iz 2008. godine ostavila vrlo duboke posledice i onemogućila sprovođenje Agende 2020 kojoj je Evropa bila posvećena.

Godine 2017. EU je usvojila Evropski stub socijalnih prava, koji nije primenjiv za zemlje kandidate, ali su one pozvane da postupaju u skladu sa njim. Takođe, proces usaglašavanja je viđen, na kraju krajeva, i kroz donošenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike. Vidimo i da se u Program ekonomskih reformi takođe uključuju strateške reforme koje se tiču reforme tržišta rada, koje se odnose na socijalnu inkluziju, naravno i obrazovanje. Vidimo i da je EU Strategijom za Zapadni Balkan među onih šest vodećih inicijativa uključen i socio-ekonomski razvoj.

Kad pogledamo strukturu nove metodologije, a nije jasno još da li će je i Srbija primenjivati, važno je da imamo u vidu da su poglavlja 19 i 26, socijalna politika, politika zapošljavanje, obrazovanje smešteni u klaster 3.

Mislim da je važno naglasiti da je Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan objavljen ove jeseni predvideo u značajnoj meri investiranje u inovacije, u zdravlje, obrazovanje, kulturu, mlade i sport. Najavljena je velika podrška unapređenju zapošljavanja, zdravstva, socijalne zaštite, povećanju učešća na tržištu rada, itd. Videćemo kako će se to pretočiti u budžet i u programe.

Pitanje gde smo tu u vladavini prava i zašto nam je to važno za pitanja koja pokriva Poglavlje 19? Pre svega, stanje u pravosuđu, dakle nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost pravosuđa - sve se to direktno reflektuje na ostvarivanje prava građana i građanki, uključujući i socio-ekonomska prava. Borba protiv korupcije je takođe važna i u politici zapošljavanja - koliko su nam tansparentni procesi zapošljavanja u javnom sektoru, u javnim preduzećima? Ukazala bih ovde na preporuke Evropskog saveta iz maja meseca ove godine, gde EU odgovarajući na Program ekonomskih reformi koje je naša Vlada dostavila u januaru 2020. Evropska komisija preporučuje Srbiji da je neophodno da u oblasti biznisa, uključujući i mala i srednja preduzeća, svi imaju jednak tretman, da je potrebno da se izbegne svaki pristup koji bi stvarao nejednak tretman između različitih subjekata u ekonomskoj sferi. To spominjem zbog toga što su samozaposleni i mikropreduzeća naročito pogođeni COVID krizom i traži se i prema njima jednak tretman. Da ne govorim o tome koliko je važan deo osnovnih prava koji je utemeljen u Poglavlju 23 i sve je relevantno, naravno, za Poglavlje 19.

Tu bih ukazala na dve stvari - s jedne strane imamo pitanje da li je sve transponovano u naš pravni sistem što treba da bude transponovano iz oblasti evropskog „akija“ - nije, dakle mi smo i dalje tu delimično pripremljeni. Bilo bi potrebno da imamo vrlo intenzivnu zakonodavnu aktivnost u ovoj oblasti, pre svega izmena Zakona o radu, čeka nas zakon o štrajku, zaštita bezbednosti i zdravlja na radu, nemamo zakon o rodnoj ravnopravnosti, dakle jako puno propisa koji nedostaju i traže usaglašavanje. Zatim ratifikacije nekoliko konvencija Međunarodne organizacije rada koje još iz prethodnog perioda očekuju ratifikaciju, a MOR ima i neke nove konvencije. Dakle nagomilava se ta evropska lista propisa koje treba da uvedemo u naš pravni sistem i naše kašnjenje je tu dosta veliko.

Drugo pitanje, ono koje je najvažnije za naše građane - to je da li se i postojeća prava primenjuju. Kada govorimo o Poglavlju 19, uvek kada razgovaramo sa građanima o njihovim prioritetima, to je pitanje kako će oni ostvarivati svoja prava. Po izveštajima i nezavisnih institucija, ali i po mišljenju građana, prava koja najčešće narušavana - neisplaćivanje zarade zaposlenima, diskriminacija po raznim osnovama prilikom zapošljavanja i u vezi s radom, deprivacija velikog broja ljudi koji rade u neformalnoj ekonomiji, velike pretnje po zdravlje i bezbednost na radu i u redovnim prilikama, a da ne pominjemo izloženost riziku mnogih radnika tokom pandemije, imamo nove oblike rada koji nisu dovoljno pravno regulisani, kao što je nedovoljna regulisanost rada na daljinu, odnosno rada od kuće, itd.

Kod građana takođe vidimo da se nedovoljno obraćaju institucijama, jer ili nisu obavešteni o mogućnostima zaštite svojih prava, ili ne veruju da će tu ostvariti svoje pravo. I u izveštaju Zaštitnika građana se spominje da su građani prosto nedovoljno upoznati sa postojećim mogućnostima zaštite svojih prava kod nezavisnih institucija, iako su i kod Zaštitnika građana i kod Poverenice za zaštitu ravnopravnosti među najbrojnijim pritužbama povrede vezane za rad i u vezi sa radom, dakle diskriminacija, neisplaćivanje zarada, zdravlje i bezbednost na radu.... I, ono što je takođe jako važno i tu se vraćam na početak, to je da ne mogu da računaju na brzu zaštitu u sudskom postupku jer u proseku radni sporovi traju pet godina i u tom postupku su zapravo zaposleni u mnogo nepovoljnijem položaju nego što su poslodavci, a ta dužina postupka u velikoj meri zapravo favorizuje poslodavce.