17. decembar 2020.

Nataša Vučković na Nacionalnoj konferenciji „Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji“

Nacionalna konferencija „Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji“ održana je 17. decembra 2020. godine.

Cilj konferencije bio je da okupi aktere kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou i pokrene dijalog o diskriminaciji žena u Srbiji sa posebnim akcentom na radna prava. Učesnicima su predstavljene analize koje su sprovedene tokom projekta kao i preporuke za poboljšanje položaja žena na tržistu rada. Ova konferencija ujedno je označila i zaključak uspešne saradnje Fondacije Centar za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac na ovom projektu.

Prenosimo izlaganje izvršne direktorke FCD Nataše Vučković: Želim da se zahvalim ambasadoru Kraljevine Norveške na učešću na ovoj konferenciji i na značajnoj podršci, kako Balkanskoj Fondaciji za demokratiju tako i ambasadi Kraljevine Norveške na organizaciji ovoga projekta.

Mi danas mnogo u Srbiji govorimo o vladavini prava, ali vrlo retko dovodimo u vezu vladavinu prava sa realnim svakodnevnim životom ljudi. Za mene vladavina prava ide ruku pod ruku sa borbom za rodnu ravnopravnost i na taj načim želim da gledamo takođe pitanje rodne ravnopravnosti, da to nije tek neka programska odrednica na našem putu ka EU nego prosto svakodnevni život građana. Ono što je vrlo važno je da Srbija apsolutno nema nikakav luksuz niti sme da zanemari potrebu da uključi žene u sve aspekte, u sve oblasti političkog, društvenog i ekonomskog života. Mislim da je to strahovito važno.

Zaštita prava pred našim institucijama jeste vrlo teška. Naše institucije nisu funkcionalne, zaštita prava je vrlo spora, diskriminacija u raznim oblastima a naročito rodna diskriminacija je veoma raširena i to je nešto što je ne samo pitanje prava, pitanje je naravno i kulture naših institucija i na kraju krajeva opšte atmosfere u društvu.

Mi smo ovaj projekat realizovali u jednom kontekstu koji nismo očekivali, to je bio kontekst naravno ove strašne pandemije koja je žene izbacila zaista na prvu liniju rizika od infekcije kako u zdravstvu tako i u prosveti, tako i u industriji ali i u svim drugim granama i to je nešto što nas je podstaklo da damo jedan dodatni napor da razumemo šta se zaista događa sa ovom ekonomskom krizom koja je proistekla iz pandemije. Mi ćemo tek sabrati krajem godine i početkom naredne godine koji su bili efekti na zaposlenost i nezaposlenost i kako se to reflektovalo na rodna pitanja u svemu tome. Ali ono što je za Srbiju važno da razumemo, to je da demografski trendovi govore da mi moramo uključiti sve naše ljudske resurse u razvoj i tu ne smemo ni na koji način žene zanemariti ili ne dati im vetar u leđa da zauzmu značajnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. Kada to govorim, govorim sa svešću o tome da imamo ogromnu količinu neplaćenog rada od strane žena u našem društvu, da je jaz u zaradama rastući naročito u privatnom sektoru, da imamo veliki procenat neaktivnosti žena na našem tržištu rada i da imamo ogromnu diskriminaciju kako pri zapošljavanju tako i na radnom mestu o čemu svedoče godišnji izveštaji poverenice za zaštitu ravnopravnosti ali i zaštitnika građana, itd.

Kada govorimo o ugroženim i osetljivim grupama na tržištu rada, ja ću samo podsetiti na jedan od izveštaja poverenice, mislim iz 2018. godine, pomenuli smo starije radnice, njihova stopa nekativnosti je 48 posto, samo 4 posto žena sa invaliditetom obavlja plaćeni rad a samo 9 posto Romkinja starosti od 15 do 65 godina je zaposleno što je u ogromnoj nesrazmeri sa muškarcima u ovoj sferi. Moramo biti svesni takođe ogromne regionalne neujednačenosti razvoja i razlike u razvijenosti odnosno u siromaštvu između urbanih i ruralnih krajeva i naselja i to je nešto što jako mnogo pogađa žene jer svi ovi problemi koje sam vam pomenula su u ruralnim sredinama još više istaknuti.

Takođe postoji još jedna velika razlika, a to je pitanje položaja žena u javnom sektoru i pitanje položaja žena u privatnom sektoru. Kada govorimo o raznim ovim sektorima gde žene preovlađuju, a to su zdravstvo, prosveta pa čak i u pravosuđu negde ali ako pogledamo šta se to dogodilo, dogodilo se to da su zapravo muškarci godinama izlazili iz tih sektora upravo zato što su tamo zarade manje nego što su u privatnom sektoru ili drugim sektorima tako da na taj način vi to imate recimo i u pravosuđu tokom devedesetih godina su muškarci izlazili iz sudstva i pravosudnih organa, odlazili u privatan biznis i broj žena se povećavao tako da moramo sagledavati i te procene kada govorimo o položaju žena. Što se tiče položaja žena u privatnom sektoru, mislim da posvetimo pažnju povećanju njihovog uticaja u kompanijama naročito kroz položaj u upravnim odborima, moramo da dajemo podršku preduzetništvu i sindikalnom udruživanju žena ali i unapređenju položaja žena u sindikatima, to je takođe jako važno.

Mi smo sastavili dve analize tokom ovog projekta. Zahvaljujem se Ivanu Sekuloviću i Sariti Bradaš, našem stručnom timu Centra za demokratiju, to su ove dve analize koje imate na našim sajtovima. O tome će vam govoriti i Ivan Sekulović i Sarita Bradaš danas ali naš pristup je bio sledeći - hajde da pogledamo šta se događa na strateškom okviru, i ne samo pitanje strategije rodne ravnopravnosti ili socijalne zaštite nego šta se upravo događa na nivou različitih strategija koje treba da daju odgovor na pitanje i da podrže unapređenje položaja žena, recimo strategija za podršku razvoja malih, srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti, zatim strategija politike razvoja industrije, strategija razvoja trgovine, industrije, informacionih tehnologija, poljoprivrede, itd. S jedne strane znači na nacionalnom nivou smo razmatrali šta se događa u tom strateškom okviru. Većina ovih strategija ističe 2020. godine, praviće se nove. Znači važno je da napravimo jedan multisektorski zajednički pristup u izradi tih strategija ukoliko to bude moguće.

Na lokalnom planu razmatraili smo kako se dve vrste planova zapravo upodobljuju, da li među njima postoji veza. Jedno su lokalni akcioni planovi zapošljavanja a drugo su lokalni planovi za rodnu ravnopravnost. Sara će vam govoriti mnogo više o tome, koliko zapravo usaglašenosti između tih planova nema i koliko je tu rada potrebno u narednom periodu kako bi se taj nivo unapredio. Takođe, radili smo na lokalnom nivou jednu aktivnost koja se nama u Fondaciji Centar za demokratiju čini jako važnom a to je kako da obezbedimo da se kroz proces obuke sa ljudima koji donose odluke i sa druge strane predstavljaju građane u lokalnim zajednicama u gradovima i opštinama a to su lokalni odbornici, kako da ih ohrabrimo i podstaknemo da šire znanje u toj svojoj lokalnoj zajednici, da napravimo neki “multiply effect” i radili smo jako puno sa novoizabranim odbornicima i odbornicama i mislim da je to nešto što je važan model rada i za budućnost.

Ja bih ovde završila i poželela vam jednu uspešnu konferenciju. Hvala svima i pozvala sve da pratimo dalje izlaganje u kojima će rezultati ovih analiza o kojima sam govorila biti prikazani i verovatno će biti vođena interesantna rasprava o njima.

Hvala svima još jednom na učešću i organizaciji ove konferencije, na saradnji na ovom važnom projektu i nadam se nastavku uspešne saradnje sa Fondacijom Ane i Vlade Divac.