14. mart 2025.
| Niš

Okrugli sto u Nišu „Dužna pažnja u lancu snabdevanja: Šta to znači za radnike/ce u Srbiji?“

Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS)

Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 14. marta 2025. godine u Nišu okrugli sto pod nazivom „Dužna pažnja u lancu snabdevanja: Šta to znači za radnike/ce u Srbiji?“.

Ovaj događaj je nastavak dijaloškog niza koji Fondacija Centar za demokratiju realizuje u okviru projekta Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS), finansiranog od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

U panel diskusiji su učestvovali/le: Sanela Bahtijarević, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ); Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju; Vesna Kovačević, Unija poslodavaca Srbije; Slavica Petrović, Udruženje obespravljenih radnika i socijalno marginalizovanih građana; Danijel Dašić, PraviLaw; Miodrag Stanković, Niš moj grad; Dragoslav Ćirković, Kompanija PAVLE. Razgovor je moderirala: Ivana Stojanović, novinarka.

Nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja (German Supply Chain Due Diligence Act), koji je stupio na snagu u januaru 2023. godine, kao i Evropska direktiva o korporativnoj održivosti dužne pažnje (CSDDD), obavezuju kompanije da u svojim lancima snabdevanja osiguraju poštovanje ljudskih prava i zaštite životne sredine. Ovi propisi imaju značajne implikacije ne samo za poslovnu zajednicu, već i za radnike/ce, sindikate, civilno društvo i druge aktere u Srbiji.

Cilj okruglog stola je bilo upoznavanje sa osnovnim principima ovih propisa, razumevanje njihovog značaja za radnike/ce u Srbiji i mogućnost otvorenog dijaloga između svih relevantnih aktera. Kroz debatu na ovom okruglom stolu, želeli smo da podignemo svest o obavezama dužne pažnje koje nemački zakon i evropska direktiva nalažu kompanijama i njihovim dobavljačima; razmotrimo značaj tih propisa za radnike/ce u Srbiji, posebno u kontekstu zaštite ljudskih prava i uspostavljanja žalbenih mehanizama; promovišemo odgovornu poslovnu praksu i saradnju između poslovne zajednice, sindikata, civilnog društva i javnih institucija.

Okrugli sto u Nišu: Nemački zakon o dužnoj pažnji otvara nove mogućnosti za radnike u Srbiji

Nemački zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja donosi značajne promene i za kompanije u Srbiji koje sarađuju sa nemačkim firmama. Ovaj zakon, kako ističu stručnjaci, ne samo da postavlja obaveze poslodavcima već otvara mogućnosti za zaštitu radnika i unapređenje standarda rada. Na okruglom stolu u Nišu, 14. marta 2025, diskutovano je o njegovom značaju, izazovima u primeni i potencijalu za jačanje ljudskih prava u poslovanju.

Sanela Bahtijarević iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) rekla je da ta organizacija podržava ovu temu jer je Nemačka bila među prvim državama koja je donela najsveobuhvatniji zakon o zaštiti ljudskih prava i životne sredine, ne samo u svojim kompanijama, već se to sada proširuje i na lanac dobavljača. Prvi put postavlja se obaveza da su kompanije dužne da sprovode analizu rizika i da proveravaju šta se dešava u lancima snabdevanja kod njihovih dobavljača u svim zemljama širom sveta.

Srbija je, kako kaže, jedna od zemalja u fokusu jer je izvoz sa Nemačkom veoma visok - nekih 80 odsto izvoza kao EU je usmereno na Nemačku.

„Ovaj zakon otvara kao jednu novu mogućnost ukazivanje na rizik ili na kršenje određenog ljudskog prava i životne sredine kao takve, i otvara tu mogućnost kroz dva kanala - da se zaposleni u kompanijama dobavljačima u Srbiji direktno obrate kompaniji kupcu koja je registrovana u Nemačkoj i da se obrate Saveznoj agenciji za kontrolu izvoza u Nemačkoj, koja je jedinstveni organ koji nadgleda implementaciju ovog zakona“, navela je ona.

Bahtrijarević je rekla da Zakon nije samo obaveza za poslodavce, već da otvara i mogućnosti.

„Svi propisi imaju za cilj da pobošljaju konkurentnost, da unaprede konkurentnost kompanija koje posluju fer i koje imaju adekvatne uslove i da samim tim na neki način i spreče i demotivišu nelojalnu konkurenciju“, smatra Bahtijarević.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković smatra da su ova pitanja od izuzetnog značaja za održivi razvoj i promociju standarda dostojanstvenog rada, što na neki način doprinosi tome da široki društveni slojevi razumeju potrebu i evropskih integracija i usvajanja evropskih standarda.

„Pitanje primene nemačkog zakona u Srbiji je od izuzetnog značaja. Nama je ono važno jer primenom ovog zakona širimo ideju za koju se zalažemo - povezivanje biznisa i ljudskih prava“, rekla je Vučković.

Ovaj zakon takođe insistira na saradnji biznisa, sindikata i civilnog sektora, dodala je ona.

„Jedan radnik je već podneo prijavu za kršenje ljudskih prava na osnovu nemačkog zakona, imali smo čak i jednu istragu koja je pokrenuta od strane nemačke kompanije u lancu snabdevanja, dakle ovaj zakon daje osnova za određenu zaštitu“, istakla je Vučković i rekla da nije dovoljno da se ovaj zakon odnosi samo na lance snabdevanja nemačkih kompanija, već treba unaprediti ljudska prava u zemlji i jačati državne mehanizme za to.

Vesna Kovačević Stanković iz Unije poslodavaca Srbije rekla je da su poslodavci imali ulogu promocije nemačkog zakona i da se nada da će se razrešiti nedoumice oko toga kako žalbeni mehanizmi funkcionišu.

„Moje mišljenje je da je potrebno da pronađemo način da se u Zakonu o radu, koji neminovno mora da pretrpi velike izmene, inkorporiraju te odredbe, i da razvijamo civilno društvo i socijalni dijalog jer to, iz ličnog iskustva, daje najviše rezultata“, rekla je Kovačević Stanković.

Nedostatak radne snage i kvalitetnih kadrova i menadžera danas je najveći problem u državi, smatra ona. Kako je dodala, od kompanija se ovim zakonom traži da preduzmu korake da ne dođe do kršenja ljudskih prava i korake za zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu.

„Bez ljudskog faktora i korporativnog upravljanja koje je kvalitetno, primena zakona ne može biti striktna i ne znam koji bi to zakon obezbedio striktnu primenu ljudskih prava bez mogućnosti nekih zloupotreba i nepoštovanja“, smatra Kovačević Stanković.

Danijel Dašić iz Udruženja Pravilaw je istakao da je svaki zakon dobar onoliko koliko ga ljudi razumeju i primenjuju.

„S te strane, vidim prednost zakona u tome da može da utiče na socijalnu komponentu jer su definitivno vetrovi koji duvaju svetskom ekonomijom krajnje nepovoljni“, rekao je Dašić.

On je ponovio da ljudi moraju da razumeju šta zakon nosi, a da se vrlo često događa da se u „lavirintu formi“ građani dovedu u situaciju da ne znaju kome da se obrate, ko je nadležan i slično.

„Svaka primena ovakvih obzira poskupljuje, da li će poslodavac smanjiti svoj profit ili će cena na kraju biti veća za krajnjeg korisnika, to su veliki problemi koje veliki biznisi ozbiljno shvataju i pokušavaju da izbegnu“, rekao je Dašić i istakao da smatra da ljudi koji razumeju moraju građanima da budu „gugl prevodioci“ sa običnog jezika na birokratski koji razume sistem.

Slavica Petrović iz Udruženja ugroženih radnika i socijalno marginalizovanih građana je rekla da je pitanje da li strane firme koje dođu u Srbiju svoje zakone mogu da primenjuju ovde.

„Kod ljudi postoji strah, da, zakon postoji, ali da li oni mogu da iskoriste taj zakon? Da li smeju“, upitala je Petrović i istakla da je najveće pitanje za građane - nedostatak posla.

Petrović je navela da nisu svi poslodavci takvi da iskorišćavaju radnike, ali da se postavlja i pitanje šta je dobar radnik - da li je to onaj koji radi ono što mu se kaže i koji se ne žali.

„Ako se pobunite i nešto tražite, vi ste okarakterisani kao uzbunjivač“, rekla je ona i istakla važnost organizovanja ovakvih okruglih stolova kako bi se ljudi upoznali sa svojim pravima.

Odbornik Koalicije „Niš, moj grad“ Miodrag Stanković rekao je da je u Nišu najveći problem radnika koji rade u stranim kompanijama upravo ugrožavanje njihovih ljudskih prava.

„Mene brine zašto Srbija nema jedan ovakav zakon kao što je nemački Zakon o dužnoj pažnji? Da li je možda razlog to što pre svega radnike u Srbiji naša država tretira kao jeftinu radnu snagu? Da li je morala Nemačka da donese zakon da bismo mi imali zakon u Srbiji koji će na ozbiljan način da se bavi kršenjem ljudskih prava“, upitao je Stanković.

On je rekao da želi da ohrabri zaposlene da shvate da se pojavio zakon koji će im pomoći da ostvare svoja prava, jer će kompanije snositi posledice ukoliko ga ne poštuju. Takođe, da će motivisati državu da shvati da ne treba da čeka druge države da donesu takve zakone, pa da mi budemo prinuđeni da ih poštujemo.

Dragoslav Ćirković iz kompanije „Pavle“ rekao je da je sve to što je u nemačkom zakonu već definisano raznim poveljama UN, ali da je bitno da je to sagledano zajednički.

„Važno je da ovaj zakon primenimo u sredini u kojoj živimo. Ja mislim da postoji problem u našem zakonodavstvu i da je nemoguće praviti biznis bez saradnje poslodavaca, sindikata i civilnog društva“, smatra Ćirković.

Važno je da komunikacija sa ljudima dođe i do drugih koji nemaju privilegiju i priliku da čuju o svojim pravima, dodao je on.

„Nerealno je očekivati od poslodavca da stvori sindikat, njemu to nije u interesu. Ali, ako naučimo ljude šta jesu njihova prava, kako i na koji način mogu da ih ostvare, na koji način postoji mogućnost žalbe i odaziv na tu žalbu koji mora da stoji na sajtu punih sedam godina, što pokazuje da je zakonodavac imao ozbiljnost u sagledavanju problema“, rekao je on.

Projekat Inicijativa za globalnu solidarnost (IGS) finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit.