8. maj 2025.

Studentski i građanski protesti pokazali da građani Srbije dele evropske vrednosti demokratije i vladavine prava

Nataša Vučković za nedeljnik NIN

„Studentski i građanski protesti pokazali su da građani Srbije dele evropske vrednosti demokratije i vladavine prava i da su principi podele vlasti, odgovorne vlade i dobrog upravljanja dobro ukorenjeni u srpskom društvu. Smatram ovo jako važnim argumentom za svaki razgovor o zainteresovanosti naših građana za evropsku budućnost Srbije“, izjavila je generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković za nedeljnik NIN.

U razgovoru na temu poverenja mladih u institucije, Vučković je naglasila da su se studenti s pravom najviše fokusirali na pravosuđe.

„Studentski protest započeo je pozivom da institucije, pre svega tužilaštvo i sudstvo, rade svoj posao, u skladu sa svojim nadležnostima, bez nedozvoljenog uticaja sa strane, odnosno bez uticaja izvršne grane vlasti. Time su uprli prst u jedan od osnovnih problema Srbije – umrtvljene ili ’porobljene’ institucije i pojedinci u njima, selektivna primena zakona, postojanje zaštićenih grupa i pojedinaca, sprega delova vlasti s ekonomskim centrima moći - i pokrenuli su lavinu građanskog nezadovoljstva koja se naslanja na osećanje mnogih koji su doživeli neku vrstu nepravde u pokušaju da ostvare svoja prava, bilo da ostvare ono što im po pravu sleduje, bilo da se odbrane od ugrožavanja nekog prava.“

„Svako od nas zna dosta ljudi koji su u proteklih desetak godina doživeli neku vrstu nepravde od predstavnika vlasti, vladajuće stranke, lokalnih moćnika. Na tome raste zahtev za pravdom koji su studenti postavili u centar svog narativa o neophodnosti uređivanja institucija. Uostalom, to je i neka vrsta odgovora na dijagnozu o ’porobljenoj državi’ na koju nailazimo već nekoliko godina u raznim analizama evropskih i domaćih analitičara“, kaže Vučkovićeva i dodaje:

„Studentski i građanski protesti pokazali su da građani Srbije dele evropske vrednosti demokratije i vladavine prava i da su principi podele vlasti, odgovorne vlade i dobrog upravljanja dobro ukorenjeni u srpskom društvu. Smatram ovo jako važnim argumentom za svaki razgovor o zainteresovanosti naših građana za evropsku budućnost Srbije. Studenti su se možda s pravom u početku fokusirali na pravosuđe, imajući u vidu potrebu i očekivanje da se slučaj pada nadstrešnice što pre počne rešavati, da se sprovede kredibilna istraga i odgovorni privedu pravdi.“

Nataša Vučković ističe da je činjenica da odnos između institucija umnogome kreira odnos političkih snaga, pa je neophodno da i druge institucije budu u fokusu, pre svega parlament. Kako kaže, Skupština je mesto gde se očitava suverenost građana, iz koje izviru, direktno ili indirektno, sve druge grane vlasti, u kojoj se usvajaju zakoni i planira trošenje državnih para, i u kojoj bi trebalo da se vrši transparentna kontrola svega što radi Vlada, a pre svega kontrola trošenja državnog novca.

„Tu funkciju kontrole efikasno može i mora da obavlja opozicija. Umesto ograđivanja od progresivne i proevropske opozicije, studentski i građanski protest ne može a da ne vidi saveznika u opoziciji. Uostalom, upravo su opozicioni aktivisti u manjim sredinama pomogli u organizaciji lokalnih građanskih okupljanja. Zahtev za političku artikulaciju studentskih i građanskih protesta znači postavljanje političkih zahteva, kreiranje ponude političke platforme, izgradnju partnerstava i koalicija, udruživanje i dogovor o zajedničkom delovanju u pripremi i učešću pre svega na parlamentarnim izborima. Politička platforma treba da ukaže na put uređivanja institucija, ali i da odgovori na politička pitanja koja su već dugo na našoj političkoj agendi“, zaključuje Vučkovićeva.