• 31. oktobar 2025.

Evropski parlament i Srbija

Autorski tekst Nataše Vučković za Novi magazin

Protekle nedelje mnoge u Srbiji je iznenadila oštra i do sad možda najkritičnija rezolucija Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji nazvana „Polarizacija i rastuća represija u Srbiji, godinu dana posle tragedije u Novom Sadu“. Od 720 poslanika, za Rezoluciju je glasalo 457, protiv je bilo 103, a 72 uzdržana. Ove brojke i naravno tekst same Rezolucije šalju nekoliko važnih poruka.

Prvo, naprednjacima u Evropskom parlamentu nije ostalo mnogo prijatelja. Oko trećine onih koji su podržali rezoluciju pripada grupi Evropskih narodnih partija (EPP) što je velika većina od ukupnog broja (188) poslanika ove političke grupacije čiji je SNS pridružena članica. Ovaj svojevrsni vox populi u EP kao izraz zainteresovanosti za situaciju u Srbiji treba posmatrati kroz prizmu dominantnog anti-ruskog narativa u Evropskoj uniji od početka rata u Ukrajini, potrebe i namere da se objedini evropski prostor, užurbane reforme u Crnoj Gori i Albaniji, snažne evropske podrške Moldaviji.

Drugo, broj obuhvaćenih tema, stepen kritičnosti i predlozi koje na kraju Rezolucija upućuje Evropskoj komisiji i zemljama članicama, pokazuju da je strpljenje EU prema Srbiji na izmaku, ali i da je, u kontekstu oživljenog procesa proširenja, Evropi do Srbije stalo. U širokom zahvatu se kroz 25 tačaka kritikuje ponašanje srpskih vlasti u različitim „politikama“. Tako je precizna i sveobuhvatna kritika da se čak osuđuje suspenzija javnog prevoza koja je onemogućila demonstrante da se priključe protestu! Retko kad neka rezolucija sadrži takav nivo detalja i preciznosti.

Treće, Rezolucija je usvojena samo oko dve nedelje pre najavljenog objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije. Možda kao poslednja opomena vlasti da imaju još minimalnu šansu da u zaustavnom vremenu reše problem REM-a, biračkog spiska i još ponešto.

Četvrto, na donošenje ove Rezolucije i na mobilizaciju evroposlanika uticala je od kraja leta prilično uporna prisutnost srpskih opozicionih političara i poslanika u Briselu i Strazburu, koja je nadgradila, dugotrajnim studentskim protestima, stvorenu senzibilisanost za prilike u Srbiji. Ako su Evropljani do sad izražavali simpatije prema studentima i njihovim zahtevima, uz zadržani oprez političara naviklih da razgovaraju s liderima i izabranim predstavnicima građana i uz utisak da je politička orijentacija studentskog protesta nedovoljno jasna, razgovor s proevropskom opozicijom izgleda je značajno umanjio raniju predostrožnost. Osim toga, vidljivo reaktiviranje opozicije i nepristajanje na marginu na koju su je svi gurali, uključujući i studente, pa i povratak u parlament, dao je mnogima nadu da se može raditi na stvaranju jedinstvenog opozicionog bloka koji će uspostaviti i saradnju sa studentskim plenumima.

Peto, vratimo se na teme koje je ova Rezolucija pokrila. Gotovo da nema nijedne koja u našem javnom prostoru nije mesecima u žiži kritičke javnosti, studentskih akcija, zborova građana, medija...

Pre svega, podrška studentskom i građanskom protestu je direktna i snažna. Parlamentarci drže da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za rastuću represiju i normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija, a naročito za širenje teorija zavere čemu pribegavaju najviši državni zvaničnici. Kritikuje se odsustvo napretka u istrazi povodom navoda o korišćenju zvučnog topa, kao i arbitrarna hapšenja, nasilni incidenti, policijska brutalnost...

Rezolucija odiše dubokim nezadovoljstvom očiglednom neusaglašenošću srpske spoljne politike sa spoljnom politikom EU i nepridržavanje evropskih standarda. Na primer, rezolucija ističe više puta ponovljenu zabrinutost zbog kineskog prisustva u Srbiji: Rušenje nadstrešnice u Novom Sadu stavlja se, na prvom mestu, u kontekst netransparentnih međudržavnih sporazuma Srbije i Kine, na šta je Evropska komisija više puta ukazivala, pa i u prošlogodišnjem izveštaju s obzirom da su takvi ugovori suprotni standardima javnih nabavki u EU. Kritikuje se „dehumanizujući“ rečnik koji predsednik Vučić koristi prema političarima iz EU i oštro se osuđuju verbalni napadi na evropske poslanike. Direktna kritika Vučića izneta je u tvrdnji da on, iako nenadležan, karakteriše proteste kao „obojenu revoluciju“ koju organizuju strane službe zapadnih zemalja, a taj narativ je podržala i ruska strana optužujući EU da „sprovodi subverzivne aktivnosti da bi raspirila protest“. Ukazuje se na antievropsku i prorusku propagandu u medijima koje kontroliše vlada i traži se od srpskih vlasti da preduzmu korake protiv anti zapadne kampanje. Spominje se i učešće stranih državljana u kampu za obuku sa ciljem uticaja na izbore u Moldaviji ove jeseni. Čak se i pored jasne podrške studentskim demonstracijama, ukazuje na radikalne simbole ekstremnog nacionalizma i na prorusku i šovinističku retoriku korišćenu na protestima i ističe da je to predmet kritike i u Srbiji i van nje.

Traži se hitno unapređenje okvira za slobodne i fer izbore. Osuđuje se osvetničko ponašanje vlade prema zaposlenima u prosveti i kulturi. Traži se momentalno uspostavljanje redovnog sistema finansiranja univerziteta. Traži se da vlast omogući svima koji su napustili zemlju zbog političke represije da se vrate u Srbiju. Daje se podrška civilnom društvu.

Zanimljiv je i zahtev da se sprovede transparentni inspekcijski pregled svih infrastrukturnih projekata, kao i da se ne puštaju u upotrebu objekti koji nemaju potrebne dozvole i garancije sigurnosti. Posebno je za vlast upozoravajuća tačka kojom EP poziva sve zemlje koje su najavile učešće na Expo 2027 u Srbiji da uzmu u obzir dokaze o široko rasprostranjenoj korupciji povezanoj sa vlastima i izveštaje o nedostatku usaglašenosti sa osnovnim građevinskim standardima.

Praktično, gotovo da je sve o čemu su studenti, građanski aktivisti, organizacije civilnog društva, pravnici, stručnjaci i novinari govorili proteklih meseci našlo se u ovom dokumentu. Na kraju, evropski parlamentarci pozivaju sve političke aktere, predstavnike civilnog društva i sve zainteresovane strane u Srbiji da se angažuju u konstruktivnom dijalogu kako bi se smanjila duboka politička i društvena polarizacija. Podržava se slanje evropske misije koja bi utvrdila stanje u Srbiji. Od evropskih funkcionera traži se da ne daju neosnovane pohvale reformskog procesa u Srbiji, a Komisija se čak poziva da inicira sankcije protiv posebno ciljanih pojedinaca koji krše ljudska prava.

Šta činiti sad? Rezolucija daje vetar u leđa svima koji se bore za ljudska prava, za slobodne i fer izbore, za slobodne medije, za vladavinu prava, nezavisno sudstvo... Jedna bitka može se činiti dobijenom. Ali šta raditi s tom pobedom? Može li se stvoriti jasan evropski narativ u Srbiji koji će dovesti do porasta proevropskog sentimenta u Srbiji i tako produbiti podršku evropskih institucija demokratskoj i evropskoj Srbiji? Može li se stvoriti jedinstvo i zajednički nastup progresivnih političkih i društvenih grupa? Ubeđena sam da može i da mora.

I na kraju, može li se doći do konstruktivnog dijaloga gde jedna strana, vladajuća, neštedimice, dekredibilizuje drugu stranu? Teško, ali ne sme se od dijaloga odustati. Dijalog je neophodan – u parlamentu, u medijima, u institucijama. Bez njega polarizacija postaje sve dublja.

Autorka: Nataša Vučković

Izvor: Novi magazin

Foto: NM / Đurađ Šimić