• 14. novembar 2025.

Srbija u ogledalu

Autorski tekst Nataše Vučković za Novi magazin

Posle Rezolucije Evropskog parlamenta stigao nam je i godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja. Izveštaj, kao i uvek, predstavlja Srbiju u ogledalu, pokazuje kako nas vidi evropska politička zajednica.

Diplomatskim jezikom sročen, strukturisan prema klasterima i pregovaračkim poglavljima, sa metodologijom merenja napretka pri kojoj EK prvo ocenjuje stepen pripremljenosti Srbije za pristupanje EU. Usklađenost institucija, prava i prakse sa tekovinama Unije meri se ocenom pripremljenosti – od rane faze pripremljenosti, preko određene pa umerene, zatim preko dobre i vrlo dobre, treba stići do „naprednog nivoa pripremljenosti“. (Oko jedne polovine poglavlja je na nivou umerene pripremljenosti). Potom se ocenjuje napredak u poslednjoj godini, opet kroz nekoliko nivoa – bez napretka, ograničeni, pa određeni napredak, preko dobrog do vrlo dobrog napretka.

OŠTRO I REALNO: Izveštaj jeste vrlo oštar, ali je i realističan i objektivan. Ovde izdvajamo naročito tri segmenta. Prvi je ocena opšte političke situacije i ostvarenosti političkih kriterijuma – EK ukazuje na produbljenu polarizaciju u društvu „u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine, što odražava razočaranje građana zbog, između ostalog, korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz pojave prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo“.

Konstatuje se da je stvorena zapaljiva retorika prouzrokovala ozbiljnu eroziju poverenja među akterima, što zauzvrat utiče na proces pristupanja, a reforme su se značajno usporile. U oblasti vladavine prava i osnovnih prava, nema napretka od 2024. Konstatuje se nazadovanje kod osnovnih prava, naročito zbog situacije u medijima i ugrožene slobode izražavanja, napada na novinare... Kod pravosuđa se traži prestanak političkog uticaja na sud i tužilaštvo. Pri oceni borbe protiv korupcije, određeni napredak je praktično zabeležen samo zbog donošenja Akcionog plana za primenu antikorupcijske strategije!

Drugi segment kritike se odnosi na to kako naša vlast govori i predstavlja Evropsku uniju u javnosti – pitanje na koje već par godina unazad EK skreće pažnju. Evropska komisija je ove godine otišla korak dalje i postavila vrlo konkretne zahteve. „Da bi strateški cilj (članstvo u EU) uverljivo pokazale, srpske vlasti treba da daju prioritet nedvosmislenoj, proaktivnoj i objektivnoj komunikaciji o Evropskoj uniji i o putu Srbije ka pristupanju. Trenutna duboka društvena polarizacija, kao i uporna anti-EU retorika, suprotne su tom cilju.“

Treba li jasnije poslati poruku srpskim vlastima da, nasuprot uveravanjima o srpskom evropskom putu, ostavljaju utisak da su nerado na tom putu?

Treći segment se odnosi na spoljnu politiku (Poglavlje 31) gde Komisija nalazi da „Srbija treba, kao pitanje od prioritetnog značaja, da uloži dodatne napore kako bi svoju spoljnu politiku uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, da se uzdrži od postupaka i izjava koje su u suprotnosti sa stavovima spoljne politike EU, te uloži kredibilne napore da ograniči prostor za strane manipulacije informacijama, uključujući dezinformacije, i da preduzme mere za jačanje otpornosti društva na te i druge oblike hibridnih pretnji“. Ovde se dodaje i direktna kritika „intenziviranih kontakata na visokom nivou sa Rusijom, koji u kombinaciji sa pojavama antizapadnih narativa, uključujući narativ koji studentske proteste prikazuje kao spolja podržanu „obojenu revoluciju“, pokreću pitanja o strateškom usmerenju Srbije“.

NAMETANJE TONA: Kao i svake godine, vlast ima određeni message box za komentarisanje izveštaja koji želi da nametne kao glavni ton u medijima. Ovogodišnji izveštaj vlast je primila dvostruko – s jedne strane, uz uveravanja o trajnoj evropskoj orijentaciji Srbije, čuli smo uveravanja da će izveštaj biti ozbiljno uzet u razmatranje. To bi valjda trebalo da znači da će se reforme ubrzati jer pretpostavljamo da vlast zna šta je sve trebalo da uradi do sad, a nije, i šta je još na čekanju. Evidentan je pokušaj da se rasprava o izveštaju u javnosti svede na pitanje da li je ovo najgori ili nije najgori izveštaj, što je skretanje pažnje sa ključnih pitanja.

Pokušaj pojedinih predstavnika vlasti da nedostatak ili sporost u napretku pravdaju tezom da je napredak uvek sporiji u kasnijim fazama pregovora koja, pre svega, nije tačna, a govori i o ozbiljnom nedostatku ambicioznosti zemlje kandidata da ubrza svoj put ka cilju. Uzmimo za primer državnu administraciju – oblast u kojoj je Srbija umereno pripremljena, a nema napretka u odnosu na prošlu godinu. U ovoj oblasti nema mnogo prepreka, osim nedostatka političke volje da se postigne korak napred (na primer, i dalje se beleži visok procenat funkcionera koji su u statusu vršilaca dužnosti, njih 62 odsto, što je direktan politički interes vlasti!).

Napredak se pokušava pronaći i tako što se u prvi plan stavlja zaključak EK da je Srbija spremna na otvaranje klastera 3, što znamo već od pre par godina, te to ni na koji način ne predstavlja stvarni napredak. Vlast insistira i na napretku u ekonomiji gde Srbija relativno dobro stoji – sa dobrim stepenom pripremljenosti, i gde je Komisija zabeležila ograničeni napredak.

Predstavnici vlasti izbegavaju odgovor na ozbiljne kritike iznete u izveštaju koje ilustruju usporavanje Srbije na evropskom putu i, na mnogo mesta, ponavljanje prošlogodišnjih preporuka Komisije. Pogledajmo, na primer, razliku između Srbije i Crne Gore u dva poglavlja koja ne bi trebalo da trpe veći pritisak negativne političke volje – jedno se tiče kompanijskog prava (poglavlje 6) i intelektualne svojine (poglavlje 7): U Srbiji u oba poglavlja postoji dobra pripremljenost, ali ni u jednom nema napretka u poslednjoj godini. U oba poglavlja ponavljaju se preporuke EK iz prošle godine! Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori, u oblasti kompanijskog prava pripremljenost je između dobre i napredne, a napredak u poslednjoj godini ocenjen je kao vrlo dobar! Na polju intelektualne svojine, Crna Gora je na naprednom nivou pripremljenosti, a u poslednjoj godini je učinjen vrlo dobar napredak. Ovo poređenje nam pokazuje da čak i tamo gde se očekuje relativno lak napredak, Srbija ga ne postiže.

Interesantan je izveštaj i u delu o obrazovanju (poglavlje 25). Podsetimo, ovo je oblast u kojoj su tekovine EU dosta ograničene jer države članice uglavnom samostalno uređuju obrazovanje, pa ni uticaj tekovina na domaće zakonodavstvo nije veliki. Zato se ovo poglavlje relativno vrlo brzo preliminarno zatvara – Srbija već godinama ima „dobar stepen pripremljenosti“, prošle 2024. je učinila ograničeni napredak, ali ove godine napretka nema. Naprotiv, ove godine, Evropska komisija je komentarisala diskontinuitet u obrazovnom procesu koji je nastao tokom 2024–2025. školske godine i negativno ocenila uvođenje mera kojima se pogoršava položaj nastavnog osoblja, uz brojne otkaze početkom školske godine!

U poglavlju 19, tako važnom za građane Srbije jer se radi o zapošljavanju i socijalnoj politici, umerena pripremljenost, ali nikakav napredak u protekloj godini! Podsetimo se da je jednom prilikom predsednik Srbije rekao da niko od građana ne zna šta piše u ovom poglavlju. Ne bi li nadležni ministar, pa i cela Vada, baš trebalo da radi na tome da građane obavesti o tome? Na kraju krajeva, građani bi morali znati šta je vlada morala da učini a nije, i zašto je to važno za njihov standard, dostojanstven život i lični napredak, dakle uređenje radno pravnih odnosa, poboljšanje obuhvata i mera socijalne zaštite.

Pojedine reakcije predstavnika vlasti, međutim, ne doprinose uverenju da će se reformama ozbiljnije pristupiti. Na primer, kad predsednik Republike u briselskom intervjuu Euronews-u kaže da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji, prekosutra ušla u EU, na delu je svojevrsna relativizacija i ovog izveštaja i reformskog procesa. To je poruka da reforme nisu važne. To je poruka koja otuđuje građane od procesa integracije u EU i kao takva sastavni je deo anti-EU narativa. Građani su se uputili na evropski put jer žele da zakon važi za sve, da nam institucije budu odgovorne i funkcionalne, da se prava poštuju i da evropski standardi budu utemeljeni u društvu – građani hoće reforme. To govore glasno i jasno ovih poslednjih dvanaest meseci, suprotstavljajući se korupciji, tražeći nezavisno sudstvo, odgovornost, slobodne medije... A znaju, naravno, da su i poglavlje 35 i usklađenost sa spoljnom politikom EU zadaci na tom putu. I uverena sam da su se tokom proteklih 35 godina uverili da svako čekanje i odlaganje teških odluka Srbiju dovodi u teži položaj.

Autorka: Nataša Vučković

Izvor: Novi magazin

Foto: NM / Đurađ Šimić