• 1. april 2025.

NKEU uputio pismo predstavnicima EK: Zabrinutost zbog eventualnog uključivanja projekta Jadar na listu evropskih strateških projekata

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU)

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) uputio je pismo predstavnicima Evropske komisije u kom izražava ozbiljnu zabrinutost zbog posledica koje bi u ovom trenutku moglo da ima eventualno uključivanje projekta Jadar na listu strateških projekata Evropske unije, kako je to predviđeno Aktom o kritičkim sirovinama (CRMA).

Konvent u pismu podseća da se u ovom trenutku više od 60 odsto građana Srbije protivi realizaciji projekta Jadar, za koji se planira korišćenje tehnologije koja do sada nije korišćena u svetu, prenosi European Western Balkans.

„Protivljenje građana realizaciji projekta Jadar treba, pre svega, razumeti kao odraz nepoverenja u institucije Srbije i njihovu sposobnost da nepristrasno procene stepen javnog interesa tako kompleksnog projekta, kao i da obezbede primenu ekoloških i drugih standarda ako bi se on realizovao“, navodi Konvent.

Ističe se da bi uključivanje bilo kojih projekata iz Srbije na liste strateških projekata Evropske unije, dok se ne uspostavi neupitna vladavina prava, odnosno usklađivanje sa osnovnim principima Evropske unije, i ne pokaže da je sprovođenje projekata koji su u toku u skladu sa najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine, u domaćoj i inostranoj javnosti moglo biti shvaćeno kao podrška očuvanju postojećeg stanja.

Navodi se da je poverenje građana Srbije u Evropsku uniju tokom dužeg perioda ozbiljno narušeno i ukazuje da su rezultati nedavnog ispitivanja javnog mnjenja prvi put pokazali da broj građana koji se izjašnjavaju protiv članstva u EU prevazilazi broj onih koji su joj naklonjeni.

Zbog toga bi davanje prioriteta jačanju vladavine prava u pretpristupnim pregovorima uticalo na to da se povrati vera građana u evropski put, kao jedinu opciju koja Srbiji i regionu garantuje dugoročnu stabilnost i prosperitet, navodi se u pismu.

Pismo je upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas, komesarki za proširenje Marti Kos, potpredsedniku Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefanu Sežurneu i komesaru za trgovinu i ekonomsku bezbednost Marošu Ševčoviču.

Izvor: N1/FoNet 

Pismo zvaničnicima EK povodom uvrštavanja projekta „Jadar“ na listu strateških projekata EU

Uvaženi predstavnici Evropske komisije,

Obraćamo vam se kao koalicija organizacija civilnog društva snažno posvećenih evropskoj budućnosti Srbije, kako bismo izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog posledica koje bi u ovom trenutku moglo da ima eventualno uključivanje projekta Jadar na listu strateških projekata Evropske unije u okviru Critical Raw Materials Act (CRMA).

Kao što vam je poznato, poverenje građana Srbije u Evropsku uniju je, tokom dužeg vremena, ozbiljno narušeno. Nedavno je u istraživanjima javnog mnjenja, po prvi put broj građana koji se izjašnjavaju protiv članstva u EU prevazišao broj onih koji su joj naklonjeni. Odgovornost za to snose, pre svega, većinski politički akteri Srbije, u čijim narativima je Evropska unija najčešće predstavljana kao samo jedan od nekoliko stubova spoljne politike Srbije. Uzimajući u obzir ogromno nepoverenje građana Srbije u proces pripreme projekta Jadar, u trenutnim geopolitičkim okolnostima i u periodu institucione i društvene krize u kojoj se Srbija nalazi, njegovo proglašenje projektom od strateške važnosti za Evropsku uniju negativno bi uticalo na poverenje građana Srbije u benefite procesa evropskih integracija, a ne mogu se isključiti ni dugoročne negativne posledice po geostratešku orijentaciju Srbije, što bi moglo ugroziti političku stabilnost Zapadnog Balkana.

U ovom trenutku se više od 60% građana Srbije protivi realizaciji projekta Jadar, za koji se planira korišćenje tehnologije koja do sada nije korišćena nigde u svetu. Protivljenje građana realizaciji projekta Jadar treba, pre svega, razumeti kao odraz nepoverenja u institucije Republike Srbije i njihovu sposobnost da nepristrasno procene stepen javnog interesa tako kompleksnog projekta, kao i da obezbede primenu ekoloških i drugih standarda ako bi se on realizovao. Protivljenje se manifestovalo kroz masovne proteste širom zemlje tokom 2021. i 2024. godine, čiji zahtevi su se odnosili na potencijalni uticaj projekta na životnu sredinu i stanovništvo. Vlada Republike Srbije je reagovala na proteste krajem 2021. godine, ukidajući pravni osnov za realizaciju ovog projekta, da bi ta odluka bila poništena novim odlukama Ustavnog suda i Vlade tokom 2024. godine, dodatno urušavajući poverenje javnosti u institucije i demokratske procese. U pokušaju iniciranja institucionalnog dijaloga na ovu temu, predlog Narodne inicijative sa ukupno 38.000 potpisa građana Republike Srbije je predat Parlamentu Srbije u maju 2022. godine, ali je on nestao iz pravne procedure, dok pravosudni organi još uvek nisu postupili po krivičnim prijavama koje su zbog toga podnete.

Problemi koji se odnose na izostanak transparentnosti i uključivanja javnosti u procese odlučivanja, pojačani su i neadekvatnim reakcijama kompanije Rio Tinto, koja je u Srbiji prisutna skoro 20 godina. Lokalna zajednica nije bila objektivno informisana o ranijim fazama istraživanja i potencijalnim posledicama projekta, a dokumenta na kojima se zasniva Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu još uvek nisu javno predstavljena, što dodatno pojačava sumnje u objektivnost i temeljitost odlučivanja u vezi sa ovim projektom.

U osnovi naše zabrinutosti nalazi se i sve veći jaz između stepena vladavine prava u propisima koje Srbija donosi u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji i onoga sa čime se njeni građani svakodnevno suočavaju. Izostanak evidentne i građanima razumljive reakcije na takva odstupanja, dodatno podriva kredibilitet Evropske unije. Snažan talas protesta koji trenutno potresa Srbiju, a koji podržava dve trećine građana, izazvan je ne samo korupcijom, već i izostankom reakcije institucija koje bi građanima osigurale bezbednu infrastrukturu i bezbedno poslovanje javnog i privatnog sektora, u skladu sa standardima i praksama koje se primenjuju u državama članicama Evropske unije.

U trenutnim geopolitičkim uslovima, politika proširenja EU putem različitih instrumenata treba da obezbedi okvir za jasnu stratešku i bezbednosnu orijentaciju država kandidata. Ipak, u ovom, za Srbiju i region vrlo složenom trenutku, stavljanje projekta Jadar na listu strateških projekata Evropske unije bi se percipiralo kao prihvatanje transakcionog aranžmana i podrška političkim akterima koji ne pokazuju volju da osiguraju vidljiv napredak u usklađivanju Srbije, kako sa temeljnim principima Evropske unije, tako i sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom. Na osnovu dosadašnjih reakcija različitih društvenih aktera, smatramo da bi takva odluka podstakla novi talas protesta, ili bi postojeće proteste usmerila protiv Evropske unije, što bi vodilo daljem smanjivanju podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Uključivanje bilo kojih projekata iz Srbije na liste strateških projekata Evropske unije, dok se ne uspostavi neupitna vladavina prava, odnosno usklađivanje sa osnovnim principima Evropske unije (fundamentals) i ne pokaže da je sprovođenje projekata koji su u toku u skladu sa najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine, u domaćoj i inostranoj javnosti bi moglo biti shvaćeno kao podrška očuvanju postojećeg stanja. Davanje prioriteta jačanju vladavine prava u pretpristupnim pregovorima bi, s druge strane, uticalo na to da se povrati vera građana u evropski put kao jedinu opciju koja Srbiji i regionu garantuje dugoročnu stabilnost i prosperitet. U nadi da ćete doneti odluku koja će dugoročno doprineti demokratizaciji i evropskoj perspektivi Srbije, srdačno vas pozdravljamo.

S poštovanjem,

Programski savet Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

Izvor: NKEU