5. januar 2026.

Za građane u Srbiji ključni vladavina prava, nezavisno pravosuđe, bezbednost za sve, jednakost pred zakonom

Intervju Nataše Vučković za TVP World

Studentski protesti, praćeni masovnim građanskim protestima širom zemlje, ukazuju na to da postoji veoma veliko i široko nezadovoljstvo aktuelnom vladom, a ključni zahtevi koje većina građana želi da vidi u Srbiji su vladavina prava, nezavisno pravosuđe, transparentan sistem javnih nabavki, parlament koji je funkcionalan i koji kontroliše vladu, bezbednost za sve građane i da se zakon jednako primenjuje na sve, izjavila je generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković za TVP World.

Vladavina prava znači da ne želimo korupciju kakvu sada imamo, želimo da se vlast bori protiv korupcije. Želimo nezavisno pravosuđe, slobodno od bilo kakvog uticaja izvršne vlasti. Želimo transparentan sistem javnih nabavki, kako bismo omogućili slobodnu konkurenciju i time obezbedili transparentnost u realizaciji građevinskih i svih drugih projekata, jer u suprotnom to ugrožava druge građane.

Želimo parlament koji je funkcionalan i koji kontroliše vladu. Želimo da postoji kontrola javne potrošnje i državnog budžeta. Takođe, želimo bezbednost za sve građane i da se zakon jednako primenjuje na sve građane, sve grupe, sve kompanije, itd.

To su, dakle, ključne političke reforme koje želimo da vidimo i to su glavni razlozi zbog kojih zapravo dolazi do usporavanja ili zastoja evropskih integracija Srbije u procesu pristupanja EU.

Protesti su pokazali da raste broj građana koji gube strah i odlučuju da se pridruže studentima u građanskim pokretima, pa čak i da daju svoje potpise za vanredne izbore. Postoji veliko nepoverenje u institucije među mladima, ali i među starijima, jer smo u poslednjih nekoliko godina svedočili slabostima institucija, koje su zapravo bile preplavljene i potpuno kontrolisane od strane partije na vlasti. Ono što je, međutim, važno jeste da ne smemo potceniti značaj institucija. Promene moraju doći kroz izbore i kroz institucije, jer je to jedini način na koji sistem funkcioniše.

Mislim da mladi ljudi iz meseca u mesec uspevaju da razumeju koliko je to važno i koliko znanja je potrebno da bi se učestvovalo na izborima, vodila izborna kampanja, obezbedila kontrola izbora i da bi se sve to uspešno sprovelo. Dakle, to je upravljanje znanjem, koje dolazi sa institucijama, organizacijama i infrastrukturom koju, po mom mišljenju, mogu da obezbede samo organizacije poput političkih partija.

Pozitivna vest iz redova proevropskih opozicionih partija jeste to što su nedavno odlučile da deluju zajedno, što je optimističan i pozitivan razvoj događaja sa njihove strane. Postoji taj poziv na nestranački politički pokret, koji je, na neki način, opravdan i razumljiv u kontekstu slabosti opozicije u odnosu na dominantnu političku partiju. Ali u isto vreme, moramo znati da se izbori obično najbolje vode i organizuju od strane političkih partija, ne samo kada je reč o predstavljanju kandidata, već i u obezbeđivanju infrastrukture za izbore, obezbeđivanju izbornih posmatrača radi sprečavanja izbornih prevara i slično. Dakle, svakako još uvek ima mnogo toga što treba razmotriti.