2. oktobar 2025.

Saopštenje Međusektorske radne grupe za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU)

Predstavnici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji učestvovali su na prvom sastanku Odbora za praćenje Instrumenta za reforme i rast. Ovo telo je uspostavljeno kao zajednički mehanizam Evropske unije i Vlade Republike Srbije. Republika Srbija kroz ovaj instrument može dobiti oko 1,6 milijardi evra u vidu grantova i povoljnih zajmova do kraja 2027. godine, ali isključivo na osnovu sprovedenih i dokazanih reformskih aktivnosti utvrđenih u Reformskoj agendi.

Iako je u početku bilo predviđeno da Nacionalni konvent ima samo status posmatrača bez prava glasa, insistirali smo da njegovo učešće bude uslovljeno sledećim: transparentnošću rada i informacija o kojima se raspravlja na Odboru, pravom glasa u donošenju odluka i pravom da se zabeleže izdvojena mišljenja u slučajevima kada se stavovi civilnog društva razlikuju od stavova EU i Vlade Srbije.

U tom cilju, Nacionalni konvent je uspostavio Međusektorsku radnu grupu koja će sistematski pratiti sprovođenje Reformske agende i vršiti društveni nadzor nad ovim procesom. Organizacije civilnog društva uključene u radnu grupu imaju zadatak da obezbede objektivno informisanje javnosti o dostignućima i propustima u implementaciji reformskih mera – jer građani i građanke Srbije imaju pravo da znaju šta se proglašava reformama i pod kojim uslovima se evropski novac koristi.

Na prvom sastanku Odbora za praćenje razmatran je napredak u pet oblasti sadržanih u Reformskoj agendi: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora; zelena tranzicija; digitalna tranzicija; ljudski kapital; vladavina prava i osnovna prava. Predstavnici Nacionalnog konventa usmeno su komentarisali izveštaje iznete od strane predstavnika državnih organa, posebno ukazavši na zabrinjavajuću praksu korišćenja Reformske agende kao osnove za izmene propisa koji suštinski udaljavaju Srbiju od članstva u EU. Kao primer, naveli su tekuće izmene krivičnog zakonodavstva, koji su pored izmena zahtevanih Reformskom agendom uključile i brojne druge nove odredbe koje su organizacije civilnog društva ocenile kao značajno umanjenje ostvarenog nivoa ljudskih prava u Srbiji. Takođe su naglasili da reformski proces mora biti iskren i usmeren ka stvarnom približavanju EU standardima.

S obzirom na duboku institucionalnu i društvenu krizu u Srbiji, smatramo da je posebno važno da građani i građanke dobiju jasan i istinit uvid u uslove pod kojima se dodeljuju sredstva iz EU. U tom kontekstu, predstavnici Konventa su insistirali na transparentnosti rada Odbora, kao i na omogućavanju civilnom društvu da dostavi svoje komentare na sve izveštaje koje u procesu implementacije Reformske agende pripremaju državni organi, i to pre njihovog razmatranja od strane Evropske komisije.

Sastanci Odbora za praćenje održavaće se najmanje jednom godišnje, dok će Međusektorska radna grupa Konventa kontinuirano pratiti sve relevantne reformske aktivnosti i redovno obaveštavati javnost o nalazima i preporukama.

Istovremeno, naglašavamo da učešće Nacionalnog konventa u ovom mehanizmu ni na koji način ne znači povratak u druge procese kojima upravljaju politički akteri u Srbiji. Nacionalni konvent ni nadalje neće učestvovati u telima i mehanizmima Vlade Srbije u kojima procenjuje da ne postoje uslovi za poštovanje procedura, transparentnost i uticaj na odluke i druge ishode njihovog rada.