• 3. septembar 2020.
  • |  Beograd

Sindikati i civilno društvo solidarno u borbi za radna prava

Fondacija Centar za demokratiju održala je 3. septembra 2020. godine debatu na temu „Sindikat i potencijal za novo članstvo“. Debata je održana u novom formatu, uz fizičko prisustvo uvodničara i odabranog broja predstavnika sindikata i civilnog društva, kombinovano sa učesnicima koji su se uključili preko ZOOM platforme.

Razgovor smo vodili u trenutku kada je Republički zavod za statistiku objavio da je nezaposlenost u Srbiji na istorijskom minimumu od 7,3 posto, a predsednik Srbije izjavio da građani nemaju razloga za brigu i da je najvažnije da neće biti smanjenja plata. Istovremeno, nezavisna istraživanja i sindikati tvrde da je broj nezaposlenih daleko veći nego što to pokazuje zvanična statistika, a podaci o velikom broju otpuštanja radnika mediji objavljuju gotovo svakodnevno. Kakva nas jesen čeka, kako pandemija Covid-19 sa pretnjom gubitka posla za veliki broj zaposlenih i porast siromaštva utiče na naše planove i prioritete? Kako možemo jedni drugima pomoći i gde je prostor za zajedničko delovanje i stvaranje sinergije? Kome se obraćaju sindikati danas i kako identifikuju potencijal za novo članstvo? 

Prisutne u sali kao i online učesnike, pozdravila je Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju. Ona je naglasila da je u fokusu rada FCD izgradnja solidarnog društva i zaštita socijalnih i ekonomskih prava, pre svega radnih prava. Ona je naglasila da živimo u vreme velikih promena, i da su mehanizmi elementarnih demokratskih procedura i javnog dijaloga urušeni. Zato je pitanje radnih prava naša stalna tema, između ostalog i u okviru našeg razvojnog prioriteta – integracije Srbije u Evropsku uniju sa standardima koji tamo važe.

Ona je istakla značaj socijalnog dijaloga – dijaloga između organizacija sindikata i poslodavaca i države, ali i onoga što se naziva „socijalni dijalog plus“ – koji uključuje druge, a pre svega civilni sektor. Zato se postavlja pitanje kako ojačati ulogu sindikata, ima li dovoljno žena i mladih u članstvu, ali i u rukovodstvu sindikata. Kako uključiti druge osetljive grupe kao što su LGBTI i gde su tačke oko kojih je moguće udruživanje. 

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković, postavio je pitanje da li je Srbija na vladavini prava socijalno odgovorno društvo, u kojoj su svi građani i građanke ravnopravni? Nije, a po njegovom mišljenju ne može ni biti bez jakih sindikata. On je naglasio da je suštinsko pitanje danas problem izgradnje poverenja u sindikate i realnog uticaja koji sindikati imaju na društvene promene ili politiku Vlade. Zato je, po njegovom mišljenju, neophodno povećati kapacitete sindikata koji su sve manji. Sindikati neće preživeti samo na osnovu onih koji su stalno zaposleni, jer je to sve tanja osnova. Put ka jačanju kapaciteta stoga je značajniji stepen saradnje sa organizacijama civilnog društva, i to onim organizacijama koje imaju demokratske i stručne kapacitete i razumevanje misije sindikata, a to je prevashodno pitanje dostojanstvenog rada. Jedna od takvih organizacija je svakako Fondacija Centar za demokratiju. Stojiljković je istakao problem ogromne fragmentacije sindikata, krize solidarnosti, nesklonost mladih da se sindikalno organizuju i nedostatak kapaciteta sindikata da ih svojim zastarelim metodama privuku. Nama je potrebno da 20-25% svih građana stvori jednu solidarnu osnovu sa kojom može da se nastupi i utiče na promene. Sindikatima je neophodna saradnja sa profesionalnim udruženjima, autonomnim medijima, civilne organizacije. Jedino takva mreža pruža pravu perspektivu koja može odgovoriti na udarce populističkih vlasti. 

Ksenija Lojpur (SSSS - Sekcija mladih) govorila je o značaju učešća mladih u radu sindikata. Mladi su potpuno neinformisani o tome šta ih čeka na tržištu rada. Prema njenom mišljenju, to je i rezultat višedecenijskog sistematskog gušenja kritičke svesti na kojem je zasnovan neoliberalni model koji nam je nametnut. Najnoviji primer sa kojim se suočavamo je nova kampanja Vlade pod nazivom „Moja prva plata“. Mladi koji budu deo ovog programa primaće od 20.000 do 24.000 dinara što je ispod svakog dostojanstvenog rada. Na taj način mladi se pripremaju za nestabilnost i strah. Na taj način njima je lako manipulisati i stvarati okvir u kojem solidarnosti nema. Dakle, mi radimo u okolnostima narušenog integrativnog dela društva. 

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra postavila je pitanje šta je civilni sektor danas. Istakla je da postoji ogroman broj društvenih grupa koje su isključene iz svih mreža podrške ili udruživanja. Razlog je što nemaju ni vremena ni mogućnosti da razmišljaju o tome jer im je osnovna egzistencija apsolutni problem. Mi još uvek kao organizacija imamo poteškoće da objasnimo kako živi jedna žena koja je nezaposlena, ne živi u Beogradu i trpi nasilje. Naglasila je da položaj ili poverenje javnog mnjenja prema nevladinim organizacijama nažalost nije ništa bolji nego prema sindikatima. Na tome se između ostalog i sistematski radilo, umesto da se koriste kapaciteti koje ove organizacije imaju. Ona je predložila da jedna od tačaka zajedničkog delovanja bude razgovor, razmena mišljenja o zakonskim projektima pre nego što uđu u skupštinsku proceduru. 

Dragana Todorović - ERA (Savez za jednaka prava LGBT osoba Zapadnog Balkana i Turske) predstavila je Savez koji predstavlja i istakla da je istovremeno u pitanju i pokret u čijem članstvu se nalazi 67 organizacija i pokreta iz svih zemalja biše Jugoslavije plus Turska. Mi smo shvatili da je jedinstven glas izuzetno važan i da bez jedinstva nije moguće ostvariti nikakve rezultate. Ona je istakla da su LGBTI organizacije tek nedavno počele da se bave socijalnom dimenzijom isključenosti ove populacije. Ranije smo se više bavili pitanjima diskriminacije i nasiljem, ali činjenica je da smo i mi siromašni, nezaposleni, ali smo dodatno opterećeni svojom seksualnom orijentacijom, rekla je ona. U saradnji sa Svetskom bankom, ERA je nedavno izradila studiju o socijalnom položaju LGBTI populacije koja je pokazala dramatične podatke. Primera radi, sedam puta je veća šansa da će LGBTI osoba morati da napusti svoje radno mesto zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Ona je istakla da postoji veliko međusobno nepoznavanje. Ozbiljan problem predstavlja činjenica da ni sindikati nisu imuni od homofobije. Zato je pozvala sindikate da svoju otvorenost prema LGBTI učine konkretnom i vidljivom, a da je ERA kao organizacija veoma zainteresovana za ovu saradnju. 

Danilo Milić - Olof Palme Centar preneo je iskustva iz Švedske u kojoj je članstvo u sindikatima palo sa 1.500.000 na 800.000 članova. Za to postoje tri razloga: Prvi je taj što je podignut nivo opšte zaštite, zakonskom regulativom, što kod nas nije slučaj, ali je istovremeno naša komparativna prednost za angažovanje u sindikatima; drugo, u Švedskoj je promenjen tip ekonomije, mnogo se više prešlo na rad od kuće i rad na daljinu, a kod nas se vraćaju pogoni i jeftina radna snaga; i konačno, prethodna vlada desnog centra učinila je članstvo u sindikatima skupljim. 

Razgovor „Sindikat i potencijal za novo članstvo“ organizovan je u saradnji sa UGS Nezavisnost, a uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme, u okviru projekta Radna prava su naša prava

Fondacija Centar za demokratiju

NAJAVA DOGAĐAJA