8. septembar 2017.

Pismenost nekad i sad

Povodom Međunarodnog dana pismenosti 8. septembra, pročitajte tekst Sarite Bradaš koji govori o pojmu pismenosti nekad i sad

Programom UN za održivi razvoj 2030 jedan od ključnih ciljeva je obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja i promocija celoživotnog učenja. Kvalitetno obrazovanje je u ovom Programu viđeno kao osnova za poboljšanje života ljudi i održivi razvoj i važan instrument za smanjenje rizika od siromaštva i socijalne isključenosti. I dok se nekada pod pismenošću podrazumevalo znanje čitanja i pisanja a obrazovanje se zasnivalo na usvajanju i reprodukciji činjenica, danas se, pored jezičke pismenosti zahteva matematička, tehnološka, tehnička, naučna, digitalna... (Evropski referentni okvir ključnih kompetencija za celoživotno učenje, 2006.). Drugim rečima, u vremenu ubrzanog razvoj tehnologija pismena osoba treba da ima niz kompetencija koje će joj omogućiti da pronađe potrebne informacije, kritički ih analizira, izvrši evaluaciju, poveže informacije iz različitih izvora i primeni ih na konstruktivan način.

Srbija još uvek nema nacionalni okvir kvalifikacija - instrument kojim se uređuje sistem kvalifikacija na nacionalnom nivou, a koji obezbeđuje jasnoću, dostupnost, utvrđuje način sticanja kvalifikacija, prohodnost i kvalitet kvalifikacija, kao i povezivanje nivoa kvalifikacija sa nivoima Evropskog kvalifikacijskog okvira za celoživotno učenje (EQF). Posledica toga je nemogućnost razvoja standarda kvalifikacija (sadržaja i strukture kvalifikacija).

OECD istraživanje kojim se procenjuju ključne kompetencije petnaestogodišnjaka (PISA) daje podatke o funkcionalnoj pismenosti (matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj). Prema podacima za 2012. (Srbija nije učestvovala u istraživanju 2015.) više od trećine učenika u Srbiji je funkcionalno nepismeno (39,9% u domenu matematike, 33% u čitanju i 35% u domenu nauke).

Podaci ARS o indikatorima učenja odraslih nisu dostupni. Poslednji dostupni su podaci iz Ankete o obrazovanju iz 2011. Stopa učešća odraslih u obrazovanju i obuci bila je 16.5% znatno ispod proseka EU (40.8%). Te 2011. nižu stopu učešća od Srbije su imale samo Rumunija i Grčka. Prema podacima navedene Ankete samo 10.4% seoskog stanovništa uključeno je u obrazovanje i obuke, svega 1% osoba sa ili bez osnovne škole i samo 9% nezaposlenih.

Prema podacima RZS obuhvat dece obrazovanjem i vaspitanjem u 2015:

predškolskim obrazovanjem (od 3 do 6 pripremnog predškolskog perioda) – 39.5%
osnovnoškolsko – 96.6%
srednješkolsko – 89.6%
visoko – 36.2% uzrasta 20-24 godine

U ukupnim troškovima rada troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih učestvuju sa 0.3% (1).

U Srbiji je prema popisu iz 2011. bilo 3% nepismenih žena i 1% nepismenih muškaraca. Više nepismenih je u seoskim (3%) nego u gradskim (1%) sredinama. Polovina stanovništva Srbije je kompjuterski nepismena (53% žena i 49% muškaraca). Većina nepismenog stanovništva je starije dobi.

(1) „Troškovi rada u Republici Srbiji 2012.“ Republički zavod za statistiku