19. juni 2018.

Konsultativna radionica Obrazovanje i inovacije – put ka kvalitetnim poslovima za mlade

Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku Fridrih Ebert fondacije, organizovala je 19. juna 2018. godine u Beogradu konsultativnu radionicu „Obrazovanje i inovacije – put ka kvalitetnim poslovima za mlade“.

Imajući u vidu da je sam nekoliko godina nakon usvajanja Strategije obrazovanja do 2020. godine doneto ili izmenjeno nekoliko zakona u oblasti obrazovanja, koji će prema mišljenju stručne javnosti imati za posledicu pad kvaliteta obrazovanja, da je Srbija na dnu lestvice po ulaganju u istraživanje i razvoj, kao i da politike zapošljavanja u Srbiji ne prepoznaju značaj obrazovanja i inovacija kao preduslova ekonomskog razvoja, a samim tim i kreiranja kvalitetnih radnih mesta, FCD je organizovala radionicu sa ciljem razmene iskustava i mišljenja učesnika o ključnim pitanjima postojećih i potrebnih reformi u oblastima obrazovanja, tržišta rada, inovacija i socijalne inkluzije.

Uvodničari su bili dr Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u penziji, profesor dr Petar B. Petrović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Sarita Bradaš, Fondacija Centar za demokratiju. Učesnici radionice su bili stručnjaci iz oblasti obrazovanja, inovativni preduzetnici i saradnici organizacija koje se bave promocijom nauke kao i predstavnici sindikata i predstavnici poslodavaca.

Položaj mladih u društvu, prema Ivanu Iviću, karakteriše dvojna tranzicija: individualna i društvena. Na individualnom nivou, mladi u Srbiji uprkos svojoj intelektualnoj i socijalnoj zrelosti, socijalno su u potpuno zavisnoj poziciji jer zbog nezaposlenosti i stambenih problema nemaju mogućnosti da se osamostale, što je ključni izvor problema za mlade. Sa druge strane mladi treba da se uključe u društvo u kojem su izgubljene vrednosti, u društvo koje samo sebe traži. Temeljni problem Srbije, kako navodi Ivić je demografski problem. Za samo godinu dana, prema podacima Ankete o radnoj snazi u Srbiji je samo za godinu dana 12000 manje mladih od 15 do 24 godine. Ukoliko se taj trend nastavi, uz desetine hiljada mladih koji napuštaju zemlju, Srbija uskoro neće imati problema sa nezaposlenošću već će poslodavci imati problem sa radnom snagom. Ekonomska i društvena tranzicija potpuno je promenila privrednu strukturu, ali se u obrazovnom sistemu gotovo ništa nije promenilo, pri čemu najveći otpor promenama iskazuju srednje stručne škole. Srednje stručne škole u koje se upisuje 74% srednjoškolaca predstavljaju lakši put za ulazak u visoko obrazovanje. Ukoliko je perspektiva jedne zemlje da se razvija, ključ razvoja je visoko obrazovanje zbog čega je neophodno podsticati gimnazijsko obrazovanje kako po obuhvatu tako i po kvalitetu. Dualno obrazovanje je minorni podsistem obrazovanja i ono neće rešiti probleme u obrazovanju.

Petar B. Petrović je u svom izlaganju ukazao na značaj i povezanosti razvoja proizvodnje, tehnološkog razvoja i razvoja obrazovnog sistema. Evropska komisija je postavila cilj da do 2020. godine učešće industrije u BDP sa sadašnjih 16% poraste na 20%. EU suočena sa posledicama planske deindustrijalizacije okreće se ka industrijsku renesansu. Strategija Evrope za razvoj industrije počiva na četiri stuba: tehnologiji, pristupu internom tržištu, finansiranju i ljudskim resursima. Evropska komisija kroz fondove za finansiranje projekata usmerava institute i univerzitete prema onim oblastima koje su relevantne za jačanje performansi i inovativnosti industrije Evrope u globalnim razmerama. Slično i SAD reindustrijslizuju svoju ekonomiju kroz povratak fabrika i proizvodnje na američko tlo. Budućnost proizvodnih tehnologija je u robotima (kibernetsko-fizičkim sistemima) što prema Petroviću ne isključuje ljudsku radnu snagu budući da će ljudi i roboti raditi zajedno. Projektovanje budućnosti našeg društva zavisi od odluka koje donosimo. Ukoliko želimo da ostvarimo društvo koje kao osnovni resurs ima znanje, veštinu i sposobnost da u utakmici postigne bolje rezultate od drugih, a rezultati su inovacije, potrebno je reformatiranje i restrukturiranje instituta i istraživanja.

Sarita Bradaš se u svom izvlaganju bavila odnosom obrazovanja i tržišta rada. Iako se u politikama koje se bave obrazovanjem i tržištem rada navodi da postoji neusklađenost kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, za takve tvrdnje ne postoje podaci budući da se statistički ne prate slobodna radna mesta. Naprotiv, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i sajtova koji objavljuju oglase pokazuju da su najtraženija zanimanja ona koja ne zahtevaju nikakve kvalifikacije ili zahtevaju srednje stručno obrazovanje. U poređenju sa zemljama EU Srbija beleži značajno niže stope zaposlenosti na svim obrazovnim nivoima. Tako je u Srbiji stopa zaposlenosti osoba sa nižim obrazovanjem 20,2% (EU 50,1%), sa srednjim obrazovanjem 51,3% (EU 69,9%) dok sa visokim iznosi 63,1% (EU 78,4%).

U diskusiji su razmatrana pitanja posledica predstojećih obrazovnih reformi, pre svega gimnazijskog obrazovanja, nepovezanost naučnih i akademskih institucija sa privredom, značenje inovacija, važnost velikih preduzeća za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i nužnost da društvo odredi pravac u kojem želi da ide.