• 26. mart 2019.

Dragoljub Mićunović: Za produktivan javni dijalog potrebna je slobodna javnost

Intervju sa predsednikom UO Fondacije Centar za demokratiju prof. dr Dragoljubom Mićunovićem

U susret novoj debati Dijaloga u Centru „KAKO DO POLITIČKOG REŠENJA? - Protesti građana kao odgovor na deficit pravde i nemoć institucija“, o aktuelnim građanskim protestima u Srbiji razgovaramo sa predsednikom Upravnog odbora Fondacije Centar za demokratiju prof. dr Dragoljubom Mićunovićem.

Zašto je, prema Vašem, mišljenju došlo do protesta u Srbiji?

Zbog prestanka dejstva populističkih obećanja, da je „sve dobro“ i da će uskoro biti bolje. Kod mnogih je potrošena nada u „bolje sutra“. Deficit pravde i medijskih sloboda bio je neposredni uzrok protesta.

Da li smatrate da su široj javnosti jasni glavni zahtevi građana koji protestuju?

Smatram da nisu, ali za to nije kriv samo medijski monopol vladajuće partije, već delimično što ni svi zahtevi protesta nisu jasni i usklađeni, ni lako „ostvarljivi“.

Može li se očekivati da protesti pospeše ili unaprede javni dijalog u Srbiji?

Dosadašnji razvoj događaja, nažalost, to ne obećava. Previše je obostrane verbalne agresije i govora na nivou isključivosti za bilo kakav dijalog. Vlasti demonstriraju previše neznanja i bahatosti, a delovi „opozionog fronta“ opasnu nedefinisanu radikalizaciju. Za produktivan javni dijalog potrebna je slobodna javnost, ravnopravnost učesnika u dijalogu, politička kultura i odgovornost za javno dobro. Inicijativa za dijalog mora dolaziti od vlasti.

Da li je vaninstitucionalna borba pravi odgovor opozicije na političke probleme u zemlji?

Smatram da nije, sve dok nisu iscrpljene sve mogućnosti demokratskih procedura i instuticionalno ustavno-pravnih mehanizama. Tačno je da autoritarni poredak sužava i personalizuje svu vlast, prisvaja sve nadležnosti institucija, ali borba za demokratiju znači vladavinu naroda, preko svojih izabranih predstavnika i institucija, kako bi se vlast iz ruku jednog čoveka vratila u ruke naroda i institucija. Smatram da je bojkot institucija, pre svega parlamenta, pogrešna taktika, pretvaranjem parlamentarne opozicije u vanparlamentarnu čini se korak unazad u borbi za demokratiju.

Kako ocenjujete dosadašnje reakcije vlasti na proteste?

Reakcije organa reda tokom građanskih „protestnih šetnji i performansa“ bile su korektne, u skladu sa pravilima. Upad u zgradu RTS-a sa ciljem da se emituju poruke demonstranata je nedopustiv čin jer bi predstavljao opasan presedan za slobodu i sigurnost medija, za koju se inače demonstranti zalažu. Dobro je da je sve prošlo bez težih posledica.

Mogu li se građani i političke partije „zajedničkim korakom“ izboriti za ostvarenje ciljeva protesta?

Političke stranke nemaju drugu „vojsku“ osim građane. Prirodno je da zajedno nastupaju. Kad građani protestuju oni su u političkoj akciji. Građanin je po definiciji političko biće, koje kao član političke zajednice-države: bira svoje predstavnike u institucije države, plaćanjem poreza učestvuje u finansiranju državnih funkcija, poseduje niz ustavno proklamovanih prava i obaveza. Ideologija „apolitičnih građana“ uvek se na kraju iskoristi za koncentraciju sve vlasti u malom broju ruku.

Kako vidite budućnost, odnosno epilog aktuelnih protesta u Srbiji?

Teško je prognozirati jer na političke sukobe utiče i stanje u društvu, politička kultura, tradicija, međunarodni faktori, politička zrelost i moral vodećih aktera ove političke drame.

Fondacija Centar za demokratiju

NAJAVA DOGAĐAJA

IZDVAJAMO

13. decembar 2019. | Beograd

Debata „Drugi pol - 70 godina“

12. decembar 2019. | Beograd

Konferencija „Radna prava su naša prava“

12. decembar 2019. | Beograd

Zvanično počeo projekat LAWGEM