• 21. novembar 2019.
  • |  Beograd

Dijalog u Centru „Civilno društvo danas“

Dijalog u Centru, Beograd, 21. novembar 2019, Envoy Conference Centre

Civilno društvo je važan faktor u očuvanju demokratije i promociji dijaloga u jednom društvu. Insistiranjem na zaštiti ljudskih prava, demokratije i tolerancije ono predstavlja branu od jačanja desnog ekstremizma, saglasili su se učesnici Dijaloga u Centru „Civilno društvo danas“.

Nataša Vučković se na početku osvrnula da razvoj civilnog sektora i Srbiji i istakla da je debata organizovana kao deo obeležavanja 25 godina rada Fondacije Centar za demokratiju. „Imamo iskustvo i utemeljene organizacije, od kojih mnoge imaju vrlo jasno razvijenu stratešku orijentaciju. Pojavljuju se i nova udruženja koja reaguju na potrebe lokalnom nivou. Imamo razvijen resurs centar u okviru Građanskih inicijativa, Nacionalni konvent za EU kao mrežu od više od 700 organizacija civilnog društva koje su angažovane na praćenju reformi u kontekstu procesa pristupanja EU. Naučili smo da gradimo partnerstva i koalicije, širimo saradnju sa organizacijama u regionu i u Evropskoj uniji. Postajemo članice evropskih mreža i prošle godine postali smo član evropske ALDA mreže koja okuplja organizacije posvećene razvoju lokalne demokratije, ali je i članica FEPS-a, evropske fondacije za progresivne studije. Sarađujemo sa Fridrih Ebert fondacijom i Međunarodnim centrom Olof Palme. Civilno društvo je redovna tema na agendi Evropske komisije prilikom sagledavanja i planiranja podrške u razvoju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.“ Dodala je da trenutna društvena situacija nudi nove prilike za razvoj civilnog sektora i da civilno društvo u podeljenom društvu može da bude pokretač dijaloga i protivnik relativizacije evropskog puta. „Prevazilaženje prepreka za razgovor i relativizacija evropskog puta Srbije, kako na nivou vlasti, opozicije pa i EU, stavlja nas u ulogu onog ko “drži baklju” evropskih integracija i evropske budućnosti Srbije. Ohrabruje ipak što i dalje građani podržavaju proces evropskih integracija – tu podršku moramo čuvati i uvećavati.“

Sonja Licht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost osvrnula se na Dan tolerancije, i navela je da je ponosna zbog toga što su nerazvijene opštine Aranđelovac, Priboj i Medveđa dobile nagradu za toleranciju. „To su nerazvijene opštine, a znamo da su Medveđa i ceo taj kraj ovih dana dosta bili u žiži javnosti zato što se pojavio fenomen Srpske desnice. Predsednik opštine Medveđa je prošle godine odlučio da svoje zaposlene pošalje na kurs albanskog jezika, da bi mogli bolje da komuniciraju sa svojim građanima.“ Pored toga, navela je da je BFPE sve više zainteresovan za lokalni razvoj i da van Beograda ima više energije za pokretanje promena. „Beograd nije Srbija i mi to znamo odavno, ali se vrlo često ponašamo kao da jeste. Danas sam slušala ljude koji se bore za Goliju i da put koji će se konačno izgraditi ne bude samo do skijališta, nego i do onih pet hiljada građana koji su na toj Goliji ostali. Srbija se prazni ne samo zato što nam jako mnogo ljudi odlazi van ove zemlje, nego i zato što ljudi ovde bukvalno ne mogu da opstanu u malim mestima i idu ka većim gradovima. Jedino razvoj nije tema. Između ostalog, odlazak mladih, srednje dobi, obrazovanih, sposobnih i istraživačkog duha je upravo što ne vide perspektivu razvoja i to je, po meni, osnovna tema.“ Napravila je paralelu u odnosu na devedesete godine, i smatra da je situacija danas dosta teža, jer ne postoji jasan uzor u svetu na koje bi srpsko društvo moglo da se ugleda. „Mnogo je drugačije nego devedesetih. Tada smo pravili organizacije u vreme kad je građanski rat divljao ovim prostorima. Danas smo suočeni sa jednim izuzetno teškim izazovom. Nemamo više model na koji možemo da se ugledamo, da kažemo da ovakvo društvo želimo i mi da izgradimo. Naravno da mislim da treba da nastavimo evropski put, to je najbolja alternativa od svih postojećih. Ne kažem da nema drugih, samo da nema bolje. Mnogo toga što se danas događa je rezultat jednog podivljalog kapitalizma u formi neoliberalizma. Nažalost i Evropska unija je preuzela taj model u velikoj meri. Mislim da moramo jasno da se odredimo, kao evropski opredeljeno civilno društvo, za univerzalne vrednosti, za poštovanje ljudskih i manjinskih prava“, zaključila je Licht.

Žarko Stepanović iz Kancelarije za saradnju sa civilnin društvom, osvrnuo se na razvoj normativnog okvira za delovanje civilnog društva u Srbiji. „Prošlo je deset godina od kako je donet Zakon o udruženjima i mislim da je važno reći da je on donet na inicijativu civilnog sektora. Mislim da smo uradili jednu dobru stvar, doneli smo zakon koji je liberalan i koji dan-danas omogućava lako i brzo registrovanje organizacija. Samo godinu dana kasnije dobijamo i Zakon o zadužbinama i fondacijama. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom započinje sa radom 2011. godine, osniva se pri Vladi Srbije, kao služba Vlade, na inicijativu organizacija civilnog društva. Ova Kancelarija zapravo, u svom mandatu jeste i zadužena da otvara saradnju i dijalog različitih državnih organa sa civilnim društvom po različitim pitanjima, a možda i najviše po onom da se unapredi dimenzija participativne demokratije, odnosno učešća građana i civilnog sektora.“

Istakao je i da Kancelarija redovno pokreće nove inicijative, kako bi se poboljšao dijalog civilnog društva i države. Ove godine smo pokušali da uradimo jednu komparativnu analizu još jednog mehanizma za saradnju civilnog društva i države koji bi olakšao komunikaciju i otvorio dijalog sa civilnim društvom. To je Savet za civilno društvo. Dobro je što je u međuvremenu osnovan Savet za filantropiju i što daje rezultate. Mislim da je to jedno dobro mesto za razgovor i za saradnju“, rekao je Stepanović.

Snežana Pavković iz Timočkog kluba izrazila je zadovoljstvo zbog dugogodišnje saradnje sa Fondacijom Centar za demokatiju i govorila je o osnovnim problemima lokalnih organizacija civilnog društva. „I ja bih čestitala Fondaciji Centar za demokratiju na jubileju, baš mi je drago što smo sve ove godine uspešno sarađivali. Problemi u malim gradovima deluju mali, ali su veliki i mi od toga živimo. Za nas čujete kada nam na Staroj planini reke presuše, kada se desi neko ubistvo ili tako nešto, a sve ostalo je nečujno. Možda niste primetili, ali za neke organizacije sa juga Srbije se uopšte više ne čuje. Prosto su ih novi GONGO-i, novi sistemi vrednovanja nečijeg rada doveli do toga da su se povukli. Povukli su se i rade u nekim manjim obimima jer prosto ne mogu da se izbore sa netransparentnošću ili nekim nerazumnim odgovorima na inicijative i zalaganja. Samo iz jednog razloga – kao da ti ljudi prosto nisu jednako vredni građani ove zemlje i kao da ni oni isto ne žele neku promenu.“ Na pitanje šta je fokus građana na lokalu, odgovorila je da se radi o socijalno-ekonomskim temama. „U malim sredinama, gde nema investicija, ni domaćih ni stranih, gde je jako mali broj mladih, naročito u Istočnoj Srbiji smo vrlo stari. Trend starenja stanovništva imamo već duži niz godina, imamo migracije mladog stanovništva. Opstanak ljudi i životna pitanja su najproblematičnija“, navela je Pavković.

Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije objasnio je šta je specifičnost njegove organizacije u odnosu na organizacije civilnog društva nastale tokom devedesetih. „Civilno društvo je krenulo da se razvija još za vreme socijalizma. Od novih društvenih pokreta, preko disidenata koji su počeli da organizuju neku vrstu alternative postojećem sistemu, što se kasnije, tokom devedesetih, pretočilo u nevladine organizacije. Čini mi se da su devedestih one imale dva fokusa. Jedan je bio borba protiv rata, nacionalizma i režima Slobodana Miloševića. Imale su i drugu dimanziju, koja se ticala ekonomskih pitanja, koje su zagovarale ono što bismo danas nazvali neoliberalnom agendom, dakle privatizacija i strukturne reforme. Posle 2000. dolazi do promena i čini mi se da imamo sve više organizacija servisnog tipa koje pokušavaju da nadomeste ono što država ne ispunjava. Čini mi se da pripadam trećem talasu civilnog sektora, za koji se može reći da ga čine ljudi koji su se pobunili protiv posledica tranzicije. Dakle, moja neka pozadina je studentski aktivizam. Mi smo krenuli da se borimo protiv uvođenja školarina i protiv nedostupnosti obrazovanja. U situaciji kada nemate političku partiju, niti neke druge organizacije ili formu kroz koju možete da artikulišete svoje interese, vi ste prinuđeni da ulazite u sektor civilnog društva i da se tu organizujete“, rekao je Simović.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, predložio je organizaciju kritičkog razgovora koji bi bio osnovan na analizama o svrsi koju ima civilni sektor u društvu i državi. Istakao je da smatra da je uloga civilnog društva da „ograniči, kontroliše i čini odgovornim polje politike i da utiče na profilisanje političkih vrednosti“. Na taj način treba da utiče i na formiranje demokratskog rukovođenja. Naveo je potrebu za igradnjom regionalnih struktura i uvezivanja kako bi se multiplikovao efekat delovanja i prodrlo do što većeg broja ljudi.

Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd izložio je nekoliko teza za razmišljanje. Kako se vidi odnos između civilnog društva i konkretnih političkih aktera? Da li civilno društvo treba da bude neutralno ili treba težiti povezivanju sa što većim brojem saveznika? Upitao je kako moguće, s jedne strane, uticati na sistem, a, sa druge, biti neutralno pozicioniran u odnosu na njega?

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, smatra da civilno društvo u Srbiji u potpunosti ispunjava ulogu civilnog društva u jednoj demokratskoj državi: pokreće akcije, ukazuje na probleme, podstiče dijalog, uključuje i ohrabruje građane da budu deo političkih i drugih procesa, da se međusobno udružuje a ponekad pokušava i da miri nepomirljivo. Smatra da se dobre ideje najčešće pojavljuju tamo gde su ljudi prinuđeni da razmišljaju i da se snalaze.

Danilo Ćurčić, programski koordinator u Inicijativi A11, se osvrnuo na primer donošenja tzv. „Tijaninog zakona“ koji je u sebi sadržao veliki udar na ljudska prava u Srbiji. „On je u suprotnosti sa Ustavom kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Ipak je građansku inicijativu, koja je čitav proces pokrenula, potpisalo na stotine hiljade ljudi. Civilno društvo nema dovoljan legitimitet da se slične intervencije koje urušavaju ljudska prava spreče.“ Konstatovao je da organizacije civilnog društva mahom nemaju dovoljno kontakta sa građanima i da su se zatvorile u tom pogledu. Ključno je pitanje povratka izgubljenog legitimiteta jer civilno društvo pre svega zastupa interese građana.

Tanja Ignjatović, iz Autonomnog ženskog centra, navela je da trenutna situacija nema nikakve veze sa onom koja je postojala devedesetih godina, niti u Srbiji niti u svetu, i problem je što ne postoji razumevanje o tome. Smatra da jeste dijalog izuzetno važan, ali da u trenutnoj klimi postoji velika opasnost da svaki dijalog podlegne manipulaciji. Istakla je da civilni sektor nikada nije bio neutralan i da iako organizacije nisu političke svakako jesu politične. Samim tim što se organizacije civilnog društva bave zagovaranjem u oblasti javnih politika. Nažalost je često prepreka u saradnji između organizacija to što su jedne drugoj konkurencija. Podvukla je da GONGO organizacije nisu novi fenomen ali da novije izazivaju veću konsternaciju unutar civilnog sektora, jer su stare GONGO organizacije sada vrednosno bliže nego nove ali su u prethodnom periodu imale podjednako urušavajući uticaj na civilni društvo.

Miroslav Ružica, profesor Filozofskog fakulteta, naglasio je da je za borbu protiv GONGO organizacija bitno stalno insistiranje na ciljevima i osnovnim vrednostima. Isto tako potrebno je udružiti se sa društvenim pokretima i osloniti se na energiju koju poseduju kako bi se došlo do pozitivnih promena.

Srđan Đurović, iz Fondacije za otvoreno društvo, se složio da je potrebno insistirati na vrednostima kao i da deljenje istih vrednosti predstavlja preduslov za formiranje koalicija. Ali to ne znači da ne treba stupati u dijalog kako bi privoleli ljude na stranu „vrednosti za koje smatramo da su univerzalno dobrim“. Treba raditi na formiranju konsenzusa o vrednostima koje jesu univerzalne, a dijalog predstavlja okosnicu za postizanje tog cilja. Zaključio je da je potrebno uključivati u civilno društvo novonastajuće pokrete i organizacije, pogotovo one koje deluju na lokalnom nivou. Dobra praksa je da na primer think-tank organizacija prilaze pokretima i problemima sa kojima se suočavaju i pružaju pomoć u njihovoj artikulaciiji i daljoj trasmisiji.

Dragoljub Mićunović govorio je o vezi civilnog sektora i očuvanja demokratskih institucija. „Svako društvo, kroz celu istoriju se tako delilo – na jedan vidljivi, javni deo, koji se borio, ratovao i izazivao svašta i jedan drugi koji je živeo svoj život, koji je preživljavao ili se povukao i bio nevidljiv. Imamo jednu nevidljivu stranu našeg društva, ili meseca. Dozvolili smo da nemamo pojma šta pedeset posto ljudi ovde misli. A onda se šokiramo kada izađu neki rezultati, pa nas to onda iznenadi. Iznenadi nas jer nismo znali. Demokratija se u svom dugom životu, od preko par hiljada godina, uzdizala i padala. Ne zbog neprijatelja kojih je imala, njeni neprijatelji su poznati.“

NAJAVA DOGAĐAJA

IZDVAJAMO

12. decembar 2019. | Beograd

Konferencija „Radna prava su naša prava“

12. decembar 2019. | Beograd

Zvanično počeo projekat LAWGEM