• 29. mart 2021.

Govor Nataše Vučković na dijalogu NKEU i predsednice Vlade Srbije o održivom razvoju

Poštovana predsednice Vlade, gospođo Čomić, gospođo Đukić Dejanović,

Dozvolite mi da se zahvalim na inicijativi i pozivu da danas razgovaramo o održivom razvoju, strateškom pristupu socijalno ekonomskom razvoju.

Pridružujem se predlozima Nataše Dragojlović i Kori Udovički da razgovaramo prvo kako vidimo ovaj proces planiranja – da li govorimo o planu razvoja Srbije koji uključuje održivost ili strategiju o održivom razvoju vidimo samo kao jednu od strategija. Nacionalizacija ciljeva održivog razvoja je sigurno prioritet.

Moj zadatak je da govorim o socijalnim pokazateljima. Njih ima mnogo i teško je selektovati. Opredelila sam se da govorim o siromaštvu. Smatram naime da je neophodno da Srbija pripremi i realizuje strateški pristup iskorenjivanju siromaštva, što je cilj Agende 2030, cilja 1 - Svet bez siromaštva.

Prezentovaću vam i preporuke koje smo i predložili u objavljenim izveštajima i preporukama javnih politika, kako na nivou Nacionalnog konventa, Radne grupe za pregovaračko poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, tako i u okviru Društvene platforme Održivi razvoj za sve.

Aktuelnost teme najbolje možemo ilustrovati sledećim podacima:

Oko pola miliona građana i građanki naše države živi ispod linije tzv. apsolutnog siromaštva koja za pojedinca iznosi 12.286 dinara, tj. nisu u stanju da zadovolje ni osnovne životne potrebe jer mesečno za potrošnju raspolažu sredstvima nižim od tog iznosa;

Četvrtina stanovništva Srbije živi ispod linije tzv. relativnog siromaštva koja za pojedinca iznosi 19.381 dinar (2019), tj. u riziku je od siromaštva jer ima mesečni prihod koji je niži od tog iznosa (a koji predstavlja 60 odsto medijane dohotka).

Kada se ovim podacima dodaju nedavne procene Svetske banke da Srbiji zbog „ekonomskog šoka“ izazvanog pandemijom zarazne bolesti Covid-19 preti epidemija siromaštva, jer bi broj siromašnih mogao biti povećan za 125 do 327 hiljada, jasno je da bi borba protiv siromaštva morala biti jedan od strateških prioriteta Srbije u narednim godinama.

Ovaj zaključak se još više nameće ako se izneti podaci posmatraju u svetlu upozoravajuće činjenice da naša država, nakon isteka Strategije za smanjenje siromaštva, već čitavu deceniju nema sličan strateški dokument, uprkos rekordnim stopama siromaštva u odnosu na druge evropske zemlje. 

Prema stopi rizika od siromaštva (koja predstavlja nacionalnu definiciju siromaštva u procesu pristupanja EU), Srbija se nalazi na drugom mestu od svih zemalja u kojima se siromaštvo meri na osnovu ove metodologije, sa vrednošću od 23,2% u 2019. godini.

Procene su da oko 350.000 zaposlenih prima minimalni dohodak.

Stopa neformalne zaposlenosti izuzetno je visoka – 18,2% u 2019. godini, što pokazuje da veliki broj radno angažovanih lica ne može da ostvari pravo na prihod iz fondova socijalnog osiguranja u slučaju bolesti, nezaposlenosti, materinstva i invaliditeta. To je u realnim brojevima 429.000 osoba radi u neformalnom sektoru (svaka šesta radno angažovana osoba).

Kada govorimo o pristupu osnovnim uslugama, 12% stanovnika u neformalnim naseljima nema pristup električnoj energiji, dok 21% stanovnika u tim naseljima nema pristup pijaćoj vodi4 .

Siromašni i oni u ranjivim situacijama nesrazmerno su izloženi uticaju prirodnih i društvenih katastrofa.

Preliminarne procene efekata epidemije COVID-19 u Srbiji ukazuju na izvesno povećanje stope siromaštva, a naročito na težak položaj romske populacije u neformalnim naseljima kojoj nije pružena adekvatna podrška, zbog čega su oni koji žive u ekstremnom siromaštvu „gurnuti na ivicu gladovanja“.

Izdvajanja za socijalnu zaštitu, posmatrano prema udelu u bruto domaćem proizvodu (BDP), opala su sa 21,6% u 2008. na 19,4% u 2018. godini, što je znatno ispod proseka EU koji iznosi 28,1% i koji u istom periodu beleži uzlazni trend (sa 26,1% u 2008. godini).

Prema proceni Programa UN za razvoj, pored životnog standarda, najveći uticaj deprivacije u pojedinim dimenzijama na opštu stopu višedimenzionalnog siromaštva u Srbiji imaju obrazovanje (42,7%) i zdravlje (20,6%). Imajući u vidu ovako veliki uticaj obrazovanja na uvlačenje velikog broja stanovnika u začarani krug siromaštva, naročito su dramatični podaci koji se odnose na obrazovni status romske populacije u našoj zemlji: samo 64% njenih pripadnika završi osnovno obrazovanje, u odnosu na 94% pripadnika većinske populacije.

Kada je reč o zdravlju, veoma visok procenat stanovništva ne može da zadovolji potrebu za zdravstvenim pregledom ili negom usled finansijskih razloga, udaljenosti ili postojanja listi čekanja (4,8% stanovništva u 2019. godini, u odnosu na prosek EU-27 od 1,7%).

Pored toga, treba dodati i dimenziju stanovanja, u kom pogledu je situacija takođe vrlo zabrinjavajuća: po stopi prenaseljenosti stanova od 53,3% u 2019. godini Srbija se nalazi u samom evropskom vrhu.

Glavni izazov u strateškom pogledu je to što je Strategija za smanjenje siromaštva (SSS) u Srbiji istekla, a nakon toga nije usvojen odgovarajući dokument javne politike koji bi kao svoj glavni cilj imao smanjenje, odnosno iskorenjivanje siromaštva.

Vlada Srbije 2016. godine usvaja Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji (ESRP), kao glavnu strategiju društvenog razvoja Srbije u procesu njenog pristupanja EU. Međutim, za razliku od SSS, ESRP uopšte ne postavlja smanjenje siromaštva ili borbu protiv siromaštva kao svoj primarni cilj, iako konstatuje da je ono „rasprostranjeno“ Smanjenje broja lica u riziku od siromaštva našlo svoje mesto u ESRP-u, ali tek kao jedan od 11 „ključnih ciljnih targeta“. Danas znamo da taj cilj nije ispunjen, jer je u Srbiji i dalje u riziku od siromaštva preko 1,6 miliona njenih stanovnika, što je daleko od ciljne vrednosti ispod 1,5 miliona, kako je predviđeno ESRP-om. Izveštaji o njegovom sprovođenju pokazuju razočaravajući učinak, i to naročito u domenu socijalne politike.

Glavne preporuke:

  • Usvojiti strategiju za smanjenje siromaštva
  • Usvojiti novi ESRP koji će sadržati ciljanu vrednost pokazatelja koji se odnosi na smanjenje broja lica u riziku od siromaštva
  • Usvojiti novu strategiju socijalne zaštite i novi nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije
  • Osnovati koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za smanjenje siromaštva kojim će predsedavati predsednik Vlade
  • Ponovo pokrenuti rad Platforme za praćenje primene ERP i ESRP u saradnji sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji.

Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju

NAJAVA DOGAĐAJA