14. novembar 2023.
| Beograd

Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2023

Public reading of the European Commission 2023 Report on Serbia

Tradicionalno „Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2023“ održano je 14. novembra 2023. godine, u ogranizaciji Centra savremene politike, Fondacije Centar za demokratiju i European Western Balkans.

Na javnom čitanju su govorili: Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji; Bojana Selaković, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU); Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP); Jovana Spremo, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM); Dragana Đurica, Evropski pokret u Srbiji (EPuS); Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju (FCD); Nemanja Todorović Štiplija, Centar savremene politike (CSP), Andrea Hochhuber, šefica sektora za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, i drugi.

Nalazi izveštaja Evropske komisije o Srbiji nisu zadovoljavajući

Nalazi izveštaja Evropske komisije o Srbiji nisu zadovoljavajući za zemlju koja ovoliko dugo pregovara o punopravnom članstvu, ocenjeno je tokom Javnog čitanja izveštaja EK o Srbiji, koje tradicionalno organizuju Fondacija Centar za demokratiju (FCD) i Centar savremene politike (CSP). Panelisti su poručili da je nivo pripremljenosti Srbije za članstvo, kao jedan od važnijih kriterijuma, već godinama isti i da to pokazuje kolika je politička volja vlasti za reformskim procesima na putu ka EU.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenila je da je izveštaj Evropske komisije “pošten” i izabalansiran, dodajući da je nastao kao proizvod veoma širokih konsultacija i doprinosa mnogih aktera, uključujući i civilno društvo.

Ona je ocenila da je ovogodišni paket proširenja istorijski, ne smo zbog toga što prvi put pokriva čak deset zemalja u procesu proširenja, već i zbog nivoa ambicije.

“Evropska komisija preporučila je otvaranje pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom, takođe i sa Bosnom i Hercegovinom pod uslovom da postigne neophodan stepen uklađenosti sa kriterijumima za članstvo. Takođe, preporučili smo dodeljivanje statusa kandidata za Gruziju, ali i veliki paket finansijske pomoći. Tu je Plan rasta, koji je inspirisan mehanizmom za oporavak koji smo primenili na države članice tokom pandemije COVID, a koji treba da ekonomski pomogne bržu integraciju regiona u EU”, navela je Halačeva.

Ona je dodala da se nada da će Srbija i Zapadni Balkan uspeti da iskoriste istorijsku priliku tako što će ostvariti vidljiv napredak, posebno u oblastima koje imaju najdirektniji uticaj na živote građana.

Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju (FCD), poručila je da je važno da izveštaj Evropske komisije bude predstavljen građanima jer on pokazuje gde se Srbija danas nalazi, kakav je kvalitet života i institucija.

Jako je važno da građanima Srbije na razumljiv način prikažemo zašto je ovaj izveštaj značajan za njih. On predstavlja sliku kako nas vide članice Evropske unije, Evropska komisija, gde je to Srbija danas, kakav je život u Srbiji, kakve su institucije, kakav je kvalitet pravne države i sva ona pitanja koja spadaju u domen reformske politike i uticaja Evropske unije na Srbiju.

Takođe je važno da razgovaramo o tome kakav je status vladavine prava, ljudskih prava i kako ih građani ostvaruju ili ne, o sektoru bezbednosti, stanju demokratije, parlamenta, kontrole nad izvršnom vlašću, o slobodi medija i pravu na slobodno izražavanje, kao i pravu građana da imaju objektivne informacije, na koji način napreduje ekonomija, o civilnom društvu, inicijativama građana, na koji način se kreira politika i da li građani imaju pravo da svoje mišljenje i svoje prioritete iskažu u procesu donošenja odluka.

Govoreći o političkim kriterijumima, Vučković je navela da izveštaj Evropske komisije prepoznaje koliko je ugled Narodne skupštine u krizi, navodeći da parlament nije na visini zadatka.

“Kada Evropska komisija ovo navede, ona želi da te stvari promenimo, da izgradimo Narodnu skupštinu koja bi omogućila građanima da na neki način utiču na zakone koji se tamo usvajaju, da imaju bolju vezu sa predstavnicima koji ih tamo predstavljaju”, rekla je Vučković.

Nemanja Todorvić Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike (CSP) rekao je da je ocena o nivou pripremljenosti Srbije za članstvo i u ovom izveštaju ista kao i tokom prethodnih osam godina.

“To je pokazatelj koliko je ova zemlja zaista na evropskom putu. Već osam godina nema nikakvog napretka u nivou pripremljenosti za članstvo. To pokazuje da nešto sa procesom proširenja nije u redu”, ocenio je Štiplija. On se osvrnuo na način kako su mediji bliski vlastima izveštavali o samom izveštaju, dodajući da je i ovog puta izveštaj Evropske komisije u medijima predstavljen boljim nego što jeste.

Govoreći o medijskim zakonima, Štiplija je objasnio da je Evropska komisija u izveštaju stavila fokus na proceduru i način na koji su zakoni doneti. “Iako Evropska komisija hvali odredbe koje omogućavaju veću nezavisnost REM-a, mislim da je takva ocena preuranjena. Moramo sačekati implementaciju da bismo videli koliko će to telo zaista biti nezavisno u budućnosti”, ocenio je izvršni direktor CSP-a.

Dodao je da se nada da buduća Evropska komisija neće imati komesara poput sadašnjeg Varheljija, koji je pismom podrške podržao nacrte zakona u kojima se država vraća u vlasništvo nad medijima u Srbiji, iako je prethodna Evropska komisija insistirala na tome da država izađe iz medija.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Bojana Selaković ocenila je da je važno da se o izveštaju Evropske komisije govori što više kako bi informacije koje se u njemu nalaze došle do građana Srbije.

“U Srbiji se manipuliše sadržajem izveštaja, njegovi nalazi podložni su različitim interpretacijama. Kao društvo mi još uvek nismo postigli konsenzus oko članstva u EU. Zato je važno naći način kako da izveštaji postanu važni onima koji obaveze EU treba da ispune”, rekla je koordinatorka NKEU.

Prema njenim rečima, izveštaj u većoj meri sadrži nagativne nalaze i kao takav oslikava ono što se u samom procesu dešava. Dodala je da organizacije civilnog društva godinama ukazuju vlastima na iste stvari i daju konkretne preporuke kako da se stvari poboljšaju.

“Preporuke NKEU i drugih organizacija civilnog društva su detaljnije i kritičnije nego što su izveštaji EK. Naši nalazi ponavalju se godinama, ali utisak je da država nema dovoljan stepen otvorenosti i demokratičnosti da zaista čuje ono što su potrebe građana”, rekla je Selaković.

Govoreći o stanju u oblasti poglavlja 23, Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) istakla je da je određenog napretka bilo u oblasti pravosuđa, što je posladica usvajanja zakona koji operacionalizuju ustavne promene u oblasti pravosuđa. Međutim, kako dodaje, Evropska komisija konstatovala je sveopšti pritisak na sudije i tužioce.

“Ti pritisci najčešće dolaze od predstavnika vladajuće većine i njihovih narodnih poslanika, koji bi trebalo da približavaju građane institucijama, što u Srbiji nije slučaj. Ovde imamo potpuno suprotan efekat, jer kroz Narodnu skupštinu, vladajuća većina dodatno stvara negativnu sliku o pravosuđu i umanjuje poverenje građana da se uopšte institucijama obraćaju”, rekla je Spremo.

Ona je naglasila da je važno što se u izveštaju eksplicitno spominju dešavanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i slučaj premeštaja tužiteljki. “To znači da je Evropska komisija svesna potencijalnih pritisaka koje se vrše unutar institucija na one ljude koji žele da odgovorno rade svoj posao”, dodaje Spremo.

Kada je reč o osnovnim pravima, Spremo je ukazala da izveštaj EK skreće pažnju na način izbora zaštitnika građana, koji nije izabran uz međupartijsku podršku, kako bi i trebalo da bude, kao i da je sam zakon omogućio da stari zaštitnik bude ponovo izabran na tu funkciju. Ona je dodala i da je važno što je Evropska komisija posvetila pažnju slapp tužbama koje se maliciozno podnose protiv aktivista i novinara zbog toga što se bave javnim interesom.

Kada je reč o Poglavlju 24, zamenik direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojan Elek rekao je da postoji određeni napredak, ali da on nije zadovoljavajući za zemlju koja godinama pregovara o članstvo u EU. “To je kao kada bi neki student popravio ocenu sa 6, na 6,5”.

Govoreći o usklađivanju vizne politike Srbije sa EU, Elek je rekao da je pomaka bilo, ali da Srbija nije uskladila svoju viznu politiku sa EU prema Turskoj, Rusiji, Azerbejdžanu. “To se nikad neće ni desiti, baš zbog načina na koji Srbija vodi svoju spoljnu politiku - na dve stolice”, ocenio je Elek.

Kada je reč o borbi protiv kriminala i korupcije, on je rekao da značajnijih pomaka nije bilo, kao i da je problem uključenosti BIA u istragama ostao. Elek je rekao da je važno što je izveštaj Evropske komisije eksplicitno naveo slučajeve poput Jovanjice, Šarića, Belivuka, ali i dešavanja u Banjskoj na severu Kosova.

Tokom javnog čitanja izveštaja Evropske komisije, Elek je podsetio da je Zakon o policiji povučen dva puta, kao i da je Evropska komisija ove godine to ne samo notirala već i detaljno opisala šta je bilo u procesu problematično. On je zaključio da bi novi zakon morao da obezbedi operativnu nezavisnost policije u odnosu na ministarstvo.

Dragana Đurica, ispred Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), govorila je o ekonomskim kriterijumima. Prema njenim rečima kada je reč o ovoj oblasti, u izveštaju Evropske komisije nalazi se red kritika, red pohvale.

“Kada morate da kažete nešto što nije prijatno nekome koga ne želite da izgubite, onda to radite ovako. Bilo kakav negativniji narativ dodatno bi pojačao evroskepticizam u Srbiji”, rekla je Đurica.

Ona je ocenila da su rezultati u ekonomskim kreterijumima mešoviti, da postoje rezultati pre svega na makroekonomskom planu, dodajući da srpska ekonomija pati od strukturnih problema. Zaključila je da je za uspešnu privredu koja se razvija u održivom smeru najvažnija vladavina prava i predvidljivost zakonskih i podzakonskih mera.