17. oktobar 2018.
| Beograd

Život na granici siromaštva - dani bez korice hleba u kući

Nikad veći rast BDP-a, nikad više stranih investicija - nikad veći jaz između bogatih i siromašnih. Čak 40 odsto građana ne može da podmiri svoje mesečne obaveze, a čini se da su oni koji žive ispod apsolutne granice siromaštva, za državu - nevidljivi.

Šaban je danas dobio platu. Ovaj otac desetoro dece za mesec dana sakupio je 200 kilograma plastike. Objašnjava im da papir koji drži u rukama znači da će u narednih mesec dana za njih biti svega 700 dinara ponaosob.

"Danas sam prodao flaše, ove ambalaže. Evo, sedam hiljada dinara za mesec dana", kaže Šaban Osmani.

N1: Šta vi imate da kupite za desetoro dece za 7.000?

"Šta kupujemo? Kupujemo pasulj da kuvamo, krompir, idemo na kvantaš pa i tamo skupljamo. Kad nema ništa da se jede uzmemo iz kante, iz kontejnera neko smrznuto meso ili zakačen hleb", odgovara Osmani.

Matematika je surova i novca jednostavno nema dovoljno. Priznaje da su mu deca često gladna, i da je najteže kad treba da im saopšti da u kući nema ni korice hleba.

"Ako mi deca traže novac, kažem - sine, nemam novac, vidiš da nemamo ni mi kući ništa. Morate da slušate, da idete u školu, pa kad se vratite, za sutradan će biti možda. Ako nema danas, sutra mora da bude nešto", kaže Šaban Osmani.

Šaban spada u šest odsto stanovništva Srbije, koji žive u takozvanom apsolutnom siromaštvu. Iznad zamišljene crte su svi koji primaju preko 12.000 dinara mesečno. Aktivisti smatraju da je ta brojka uvredljivo niska - po tome, nije siromašan svako ko ne umre od gladi.

"One koji određuju tu granicu ja pitam - koji je to recept da se za 12.000 dinara osoba koja živi sama, koja nema svoj stan, prehrani. Može da se prehrani u smislu da preživi, ali kako će da se obuče, kako da se greje i gde će da stanuje", pita se Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju.

Iako je još pre 15 godina doneta Strategija za iskorenjivanje siromaštva, čovek koji je nekad u ime Vlade Srbije pokušavao da je implementira, kaže - pomaka nema.

"Bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Vlada, nažalost, u poslednje vreme donosi mere koje ne idu u pravcu smanjenja takvog trenda - pre svega zakone u oblasti socijalne zaštite. Davanja su neadekvatna, a podaci kažu da su iznosi novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka apsolutno ispod svake linije siromaštva", smatra bivši direktor Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Ivan Sekulović.

Pola miliona ljudi u Srbiji živi bez sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe, a gotovo 60 odsto roditelja dvoje ili više dece nalazi se u riziku od siromaštva. Kada bi danas ušla u Evropsku uniju, Srbija bi bila njena najsiromašnija članica.

Ivan Sekulović