• 26. novembar 2018.
  • |  Beograd

Debata „Parlament i demokratija“

„Dijalog u centru“, Beograd, 26. novembra 2018. godine

Debata „Parlament i demokratija“ bila je stota debata u ciklusu „Dijalog u centru“ koji zajednički organizuju Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert Fondacija. Debata je održana 26. novembra 2018. godine u Envoy Kongresnom centru u Beogradu, na temu budućnosti demokratije i ulozi koju parlament igra u njenom održavanju i osnaživanju. 

Skup su pozdravili generalni sekretar Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković i šef kancelarije Fondacije Friedrich Ebert u Beogradu Max Brändle, a završnu reč dao je predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović. Debatu je moderirala Ljubica Gojgić, novinarka. Uvodna izlaganja imali su Nataša Jovanović Ajzenhamer, sa Filofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vesna Marjanović, narodni poslanik, i Tara Tepavac, istraživač iz organizacije CRTA. 

Debata „Parlament i demokratija“

Povod za organizovanje debate bio je da se razmotri uloga koju Narodna skupština trenutno ima u političkom sistemu u Srbiji, imajući u vidu da je ona institucija koja je oličenje demokratske volje građana. Parlament predstavlja stub demokratskog sistema koji pored svoje zakonodavne funkcije ima i značajnu ulogu u ograničavanju moći i kontroli vršenja vlasti izvršne grane i nadasve bi trebalo da zastupa interese građana. Na žalost, delovanje parlamenta svedoči o tome da postoji tendencija umanjenja njegovog uticaja i relevantnosti, čak i dovođenja do njegovog potpunog obesmišljenja. Iz tog razloga, pored diskusije o trenutnom stanju, debata je služila i kako bi se iznašao način da se trenutni trend oslabi ili preokrene. 

Debata „Parlament i demokratija“

Tokom debate su istaknute sledeće teze: 

(1) postoji težnja ka konsolidaciji političke moći u Srbiji u izvršnoj grani vlasti; 

(2) Vlada Srbije je najčešći predlagač propisa, oko 97%, mada je istaknuto da je i u uporednoj praksi vlada najčešći predlagač zakona; 

(3) hitan postupak se primenjuje na otprilike polovinu svih zakona i izmena i dopuna zakona koje donosi parlament, on isključuje mogućnost javne rasprave o sadržaju tih propisa; 

(4) skoro svi sistemski zakoni se donose hitnim postupkom, a često sadrže i manjkavosti. Naveden je primer Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, koji je usvojen zajedno sa Zakonom o budžetu za 2018. godinu, već je u junu iste godine doživeo izmene i dopune, a postoji najava da će ponovo doći do njegove promene; 

(5) u vezi sa prethodnim jasno je da postoji tendencija objedinjavanja nepovezanih predmeta u jednu tačku dnevnog reda, npr. za raspravu koja sledi 27. novembra 2018. godine 62 predviđene tačke dnevnog reda su stavljene pod jednu; 

(6) vidno je iščezavanje dobre prakse da predsedavajući određenih skupštinskih odbora potiču iz redova opozicije, 2008. su poslanici opozicije predsedavali polovinom odbora, posle 2014. taj odnos je smanjen na 20%, a trenutno ih ima tek 10%; 

(7) uočljiv je i drastičan pad broja javnih slušanja koja se održavaju u Skupštini, u periodu između 2011. i 2015. praksa je bila da ih bude 10-15 godišnje, u ovoj i prethodnoj su se održale po jedna. Pad u kvantitetu nije jedino što zabrinjava već se oseća pad i u kvalitetu, prethodno su teme bile nacrti zakona, medijske slobode, IPA fondovi itd, dok je jedino javno slušanje u ovoj godini bilo na temu uloge skupštine u promovisanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija; 

(8) prema izveštaju o građanskoj participaciji koji je sačinila Crta, među građanima postoji značajna količina nepoverenja prema radu skupštine. Dve trećine smatra da poslanici brinu više o sebi nego o građanima, manje od jedne trećine ima stav da skupština brine o interesima građana, dok samo jedna četvrtina misli da skupština vrši kontrolu nad radom vlade; 

(9) izložen je stav da je fenomen kraha demokratije šireg obuhvata i da u svetu postoji opšta tendencija kretanja ka jačanju izvršne grane vlasti na uštrb druge dve. Ideale demokratije i slobode zamenili su stabilnost i bezbednost; 

(10) simbioza između krupnog kapitala i izvršne vlasti je pokretač donošenja političkih odluka, na taj način na mala vrata ulaze nedemokratski principi i prakse; 

(11) ako se vrednosti i kultura demokratije urušavaju, onda za njima idu i institucije, te jako važnu ulogu ima demokratsko obrazovanje; 

(12) parlament je izgubio svoje izvorne funkcije i služi za sukobljavanje sa predstavnicima opozicije; 

(13) postoji očigledna razlika u tretmanu poslanika vladajuće većine i opozicije unutar skupštine, od 67 kazni i opomena i kazni koje su izrečene u periodu od početka 2016. do marta 2018. godine, 65 su bile uperene protiv opozicionih poslanika, a samo dve ka većinskim poslanicima; 

(14) kao polazište za promenu trenutnog stanja i praksi u parlamentu navedena je potreba da se razmontira partokratija koja postoji i da se izmeni izborni sistem, kao i animiranje građana kako bi izmenili stav prezira i ravnodušnosti koji postoji prema Narodnoj skupštini; 

(15) navedeno je da Ustav i drugi propisi koji se toga tiču treba da odustanu od koncepta gipke podele vlasti, već da bi podela vlasti trebalo da bude što čvršća, makar po cenu uvođenja predsedničkog ili polupredsedničkog uređenja.  

Debata „Parlament i demokratija“

Debata „Parlament i demokratija“

Debata „Parlament i demokratija“

Debata „Parlament i demokratija“

Debata „Parlament i demokratija“

Debata „Parlament i demokratija“

Debata „Parlament i demokratija“

Fondacija Centar za demokratiju

NAJAVA DOGAĐAJA

IZDVAJAMO

10. decembar 2018. | Beograd

U Srbiji 50.000 zaposlenih ne prima zaradu

7. decembar 2018. | Beograd

PLATFORMA PROTIV JEFTINOG RADA