• autor/i: Ivan Sekulović

Zašto bi nejednakost trebalo da bude tema javnih politika u Republici Srbiji

Prvo, Srbija je zemlja sa najvišom stopom ekonomske nejednakosti u Evropi. Podaci o merenju nejednakosti to i pokazuju. Prema najnovijim uporedivim podacima za istu godinu – 2015. – ukoliko se meri koliko sredstava građani troše na zadovoljenje životnih potreba, nejednakost je 26,131 (izražena Gini koeficijentom). Ukoliko se meri po prihodima, Gini koeficijent je 38,22 (što je najviša vrednost za tu godinu među evropskim zemljama, ukoliko se izuzme Turska, sa vrednošću od 41,9). Dve su važne metodološke napomene koje ovde treba navesti u vezi ovih podataka. Prvo, ova metodologija izražava samo ekonomske nejednakosti. Drugo, ti podaci su samo aproksimacija, jer je nemoguće empirijski tačno utvrditi nečiju potrošnju, kao ni prihode. Naime, svi podaci dobijaju se na osnovu anketnih istraživanja, tj. na osnovu onoga što su sami anketirani izjavili u okviru Ankete o potrošnji domaćinstava (APD), odnosno Ankete o prihodima i uslovima života (SILC). Kao što ističu autori Izveštaja o nejednakostima u svetu, standardna merenja nejednakosti često počivaju na anketama domaćinstava, „koja uobičajeno potcenjuju prihode i bogatstvo pojedinaca na vrhu društvene lestvice“. (…)

NAJAVA DOGAĐAJA

IZDVAJAMO

10. decembar 2018. | Beograd

U Srbiji 50.000 zaposlenih ne prima zaradu

7. decembar 2018. | Beograd

PLATFORMA PROTIV JEFTINOG RADA