• 7. mart 2023.

Socijalno preduzetništvo, održivi razvoj i socio-ekonomska prava u Srbiji

Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“

Autor: Ivan Kuzmanović 

Socijalno preduzetništvo prepoznato je kao inovativan način za rešavanje različitih društvenih, pre svega ekonomskih, obrazovnih i ekoloških problema u zajednici, a posebno se može posmatrati njegov doprinos unapređenju održivog razvoja i socio-ekonomskih prava u Srbiji. Postoji široka saglasnost da socijalno preduzetništvo donosi pozitivne promene u društvu i može pružiti kvalitetna rešenja za probleme siromaštva, nezaposlenosti, socijalne isključenosti.

Preduzetnici koji se na ovaj način bave biznisom imaju svoju jasnu socijalnu misiju. Udruživanjem i osmišljavanjem održivih biznis modela, najčešće u oblastima proizvodnje dobara ili pružanja usluga, teže da ostvare zaradu koju investiraju u društveno korisne svrhe, kao što su zapošljavanje osoba iz ranjivih grupa stanovništva, socijalne i medicinske usluge i druge usluge od javnog interesa, obrazovanje, kultura, zaštita životne sredine...

Socijalna preduzeća doprinose većoj inkluzivnosti društva, pospešuju građansku inicijativu i imaju potencijal da budu koristan instrument ekonomskog razvoja, pre svega lokalnih zajednica. Imaju važnu ulogu u rešavanju društvenih i ekoloških izazova, i mogu pružiti značajan podsticaj inkluzivnom rastu.

Iako socijalno preduzetništvo u Srbiji postoji već više od dve decenije, njegov razvoj suočavao se i dalje se suočava sa brojnim izazovima. Organizacije civilnog društva pružile su, čini se, ključan doprinos u prepoznavanju važnosti i stvaranju povoljnog okruženja za poslovanje i razvoj socijalnih preduzeća [1][2]. Nakon niza zagovaračkih inicijativa, predloga, preporuka, diskusija, počelo se sa uobličavanjem neophodnog institucionalnog okvira.

Pravna regulativa za socijalno preduzetništvo u Srbiji je uspostavljena početkom 2022. godine donošenjem Zakona o socijalnom preduzetništvu [3] ("Sl. glasnik RS", br. 14/2022), čija je intencija bila da se na moderan i svеobuhvatan način uredi oblast socijalnog prеduzеtništva i pruži podsticaj za njеgov razvoj. Cilj ovog propisa je, prema navodima predlagača, „stvaranjе povoljnog poslovnog okružеnja za razvoj socijalnog prеduzеtništva, razvijanjе svеsti o značaju socijalnе еkonomijе i socijalnog prеduzеtništva, kao i zadovoljеnjе idеntifikovanih društvеnih potrеba“. [4]

Socijalno preduzetništvo ovim zakonom je definisano kao „obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa i sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih problema u lokalnim zajednicama i društvu u celini“.

Takođe je propisano da je socijalno preduzetništvo poslovanje u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa koji se naročito ostvaruje kroz: proizvodnju dobara i pružanje usluga (socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i dr.); radnu integraciju; poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica; poslovanje kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa.

Očekivanja su da ovaj zakonski akt ostvari pozitivan uticaj u odnosu na osetljive društvene grupe, jer stvara uslove za bolju identifikaciju njihovih potreba, dodelu većih podsticaja za zadovoljavanje tih potreba, uključujući i privlačenje donacija za finansiranje tih potreba. [5]

Inače, izrada nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu predviđena je Akcionim planom za poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) u procesu evrointegracija, kao i Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine. Takođe, usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu je eksplicitno pomenuto u Akcionom planu za poglavlje 23, u okviru tačke 3.6, koja se odnosi na položaj nacionalnih manjina. Navedenim Akcionim planom predviđeno je „uspostavljanje zakonodavnog okvira u oblasti socijalnog preduzetništva koji će omogućiti povećanje radne aktivacije radno sposobnih lica koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite, teže zapošljivih nezaposlenih lica u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja (uključujući i Rome) i ostalih teže zapošljivih lica iz posebno osetljivih kategorija, u skladu sa najboljim praksama Evropske unije“. [6]

Kako je zakonom predviđeno i uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju propisa i donositi mere za razvoj ovog sektora, polovinom 2022. godine osnovan je Savet za socijalno preduzetništvo u čiji su rad uključeni predstavnici javnog i privatnog sektora, nevladinog sektora, eksperti, predstavnici socijalnih preduzeća. Zadatak Saveta je i izrada Programa razvoja socijalnog preduzetništva (višegodišnjeg plana mera i aktivnosti), čijim bi se usvajanjem obezbedila podrška za rad socijalnih preduzeća u Srbiji.

Budući da je po svojoj suštini usmereno na rešavanje problema u lokalnim zajednicama ali i društvu u celini, socijalno preduzetništvo u značajnoj meri doprinosi održivom razvoju. To je, čini se, posebno vidljivo u insistiranju na dostojanstvenom radu, poštovanju ekoloških standarda i očuvanju životne sredine, kao i doprinosu ostvarivanju prvog cilja Agende 2030 UN - iskorenjivanju siromaštva. Takođe, doprinosi se postizanju ciljeva održivog razvoja: rodna ravnopravnost, pristupačna energija iz čistih izvora, smanjenje nejednakosti, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, očuvanje klime, vodenog sveta, očuvanje života na zemlji. [7] S obzirom da podstiču i unapređuju društveno-ekonomski razvoj, socijalna preduzeća se, pored faktora koji doprinosi, mogu posmatrati i kao činioci koji u velikoj meri generišu održivi razvoj zajednice.

Važne odlike socijalnih preduzeća su demokratsko upravljanje i participacija. Socijalno preduzetništvo po svojoj prirodi podrazumeva visok stepen poštovanja i zaštite socio-ekonomskih prava, ali i dalje od toga, ono može poslužiti kao dobar primer i vodič drugim subjektima kada su u pitanju standardi dostojanstvenog rada i unapređenja i promocije socijalnih i ekonomskih prava građana.

Socijalna preduzeća u izvesnom smislu imaju i svojevrsnu korektivnu funkciju u društvu, jer pokazuju sposobnost da ponude efikasnija rešenja za probleme na koje javni sektor nije pružio adekvatne odgovore. Posebno u uslovima tranzicija i kriza, socijalni preduzetnici su oni koji „najviše brinu o ugroženim grupama, ali i resursima“, dakle imaju širu društvenu funkciju [8]. To su pokazala i iskustva iz Evropske unije, naročito nakon ekonomske krize i, naravno, u uslovima Kovid pandemije. Socijalna preduzeća prate probleme u lokalnim zajednicama i nastoje da reaguju kako bi se sprečili udari na zajednicu, odnosno kako bi se obezbedila njihova otpornost [9].

Za uspešan razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji potrebni su multisektorska saradnja i kontinuirana podrška svih relevantnih aktera u društvu, kao i partnersko i sinergijsko delovanje javnog, privatnog i civilnog sektora. Naravno, ključan uslov bi bila sistemska podrška kako na nivou države, tako i u oblastima odgovornosti lokalnih samouprava. Neophodne su adekvatne poreske politike, različite stimulativne mere, usaglašavanje propisa u srodnim oblastima, olakšavanje administrativnih procedura, mere finansijske podrške u skladu sa potrebama socijalnih preduzeća, pristup lokalnim izvorima finansiranja, dostupne savetodavne usluge, razvoj ljudskih kapaciteta...

Važno je promovisati ovu vrstu poslovanja u javnosti, motivisati građane i građanke da se uključe, prezentovati primere dobre prakse, značaj umrežavanja, deljenja resursa, unaprediti edukativne programe i uopšte nivo znanja i informisanosti o socijalnom preduzetništvu i njegovom značaju za održiv i inkluzivan razvoj društva.

Ivan Kuzmanović, koordinator za komunikacije i medije Fondacije Centar za demokratiju

-----------------------

Tekst je pripremljen u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ koji Fondacija Centar za demokratiju realizuje uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.